Savez samostalnih sindikata Srbije je, povodom Međunarodnog dana žena, svim nadležnim organima u Srbiji uputio inicijativu za ratifikovanje Konvencije br. 190 o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada.
Imajući u vidu da su žene često žrtve nasilja i uznemiravanja – na poslu, na ulici, kod kuće, Savez samostalnih sindikata Srbije traži da se, u što kraćem roku, ratifikuje Konvencija broj 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada.
Borba protiv različitih oblika nasilja i uznemiravanja na radu u fokusu je, kako međunarodnih organizacija – posebno Međunarodne organizacije rada, Evropske sindikalne konfederacije i sindikata mnogih zemalja, tako i domaćih organizacija civilnog društva, socijalnih partnera, a naročito sindikata.
Briga o materijalno-socijalnom položaju radnika, ekonomskoj sigurnosti, dostojanstvu na radu, bezbednosti i jednakim mogućnostima svih radnika u Srbiji, u osnovi je delovanja institucije SSSS i svih njegovih članova.
Konvencija br. 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada prvi je sveobuhvatni međunarodni dokument koji se celovito bavi problemom nasilja i uznemiravanja na radu, ukazujući na specifične karakteristike, oblike i negativne posledice nasilja u svetu rada.
Imajući u vidu brojne međunarodne instrumente, kao što su:
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima,
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima,
Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,
Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije,
Konvencija o ukidanju svih oblika nasilja nad ženama,
Međunarodna konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, i brojne druge, svesni smo svoje uloge i obaveze u društvu da se zajednički, sa svim zainteresovanim akterima, založimo za poštovanje osnovnih ljudska prava i ukidanje nasilja.
Pojam “nasilje i uznemiravanje” u svetu rada, prema Konvenciji, odnosi se na niz neprihvatljivih oblika ponašanja i praksi, i pretnji njima, bez obzira da li se radi o jednom incidentu ili ponavljanju, a koja imaju za cilj ili rezultat, ili verovatan rezultat nanošenje telesne, psihološke, polne ili ekonomske štete, u koje spadaju i rodno zasnovano nasilje i uznemiravanje.
Izraz “rodno-zasnovano nasilje i uznemiravanje” označava nasilje i uznemiravanje usmereno na lica zbog njihovog pola ili roda ili koje nepovoljno i nesrazmerno utiče na lica određenog pola ili roda, i obuhvata seksualno uznemiravanje.
Važnost Konvencija ogleda se u sveobuhvatnosti zaštite od nasilja, i to svih radnika i drugih lica u svetu rada (lica koja rade bez obzira na njihov ugovorni status, lica koja se osposobljavaju – stažisti i pripravnici, radnici čiji je radni odnos prestao, volonteri, lica koja traže posao i kandidati za radno mesto, pojedinci koji vrše ovlašćenja, izvršavaju dužnosti i obaveze poslodavaca), svih sektora, i svih mesta rada i boravka radnika – tu se ubrajaju i mesta za odmor, ishranu, smeštaj, obuku i obrazovanje radnika; u putu od kuće do posla i nazad, na službenom putu, tokom obuka, raznih događaja i društvenih aktivnosti.
Konvencija se primenjuje na privatne i javne sektore, u formalnoj i neformalnoj ekonomiji, u urbanim i ruralnim područjima.
U cilju ukidanja nasilja i uznemiravanja u svetu rada neophodno je da se poštuju, podstiču i ostvaruju osnovna načela i prava na radu, i to slobode udruživanja i kolektivnog pregovaranja, ukidanje svih oblika prisilnog, prinudnog i dečijeg rada, ukidanje diskriminacije prilikom zapošljavanja i na radu, kao i podsticanje dostojanstvenog rada.
Konvencijom se detaljno definišu mere i mehanizmi za sprečavanje nasilja i uznemiravanja, počev od prevencije, identifikovanja, preduzimanja mera za njihovo sprečavanje i kontrolu. Radnicima i ostalim zainteresovanim licima treba obezbediti informacije i osposobljavanje za prepoznavanje i suzbijanje nasilja.
Sredstva na nivou države za borbu protiv nasilja na radu obuhvataju: žalbene i istražne postupke, mirno rešavanje sporova, sudsku zaštitu, zaštitu od odmazde i osvete, zaštitu žrtve, svedoka i uzbunjivača, pravnu, socijalnu, lekarsku i administrativnu podršku žrtvama, sankcije prema izvršiocima, mere za podizanje svesti u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima i poslodavcima (konsultacije, edukativne kampanje, obuke, inicijative i slično).
Žene generalno pripadaju grupi osetljivih lica – izložene tzv. rodnom nasilju, o čemu nerado govore, ne prijavljuju nasilje, što često ostaje skriveno od očiju javnosti, jer je povezano sa raznim neprijatnostima.
Želeći da Srbija bude demokratsko, napredno i socijalno-pravedno društvo, Savez samostalnih sindikata Srbije poziva sve zainteresovane organizacije, preduzeća, institucije i ustanove da se priključe našem zahtevu za ratifikovanje i primenu Konvencije br. 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilja i uznemiravanja.
Izvor: Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije (www.sindikat.rs).