Na sajtu Narodne skupštine objavljen je Predlog zakona o registru administrativnih postupaka. U ovom tekstu navodimo detaljne razloge(poboljšanja, ciljeve i novine) za donošenje ovog zakona.
Predlog zakona o registru administrativnih postupaka, ima pre svega za cilj uspostavljanje sigurnijeg, transparentnijeg i predvidljivijeg poslovnog okruženja i smanjenje udela ukupnih administrativnih troškova u BDP-u.
Uspostavljanje Registra administrativnih postupaka (u daljem tekstu: Registar) kao javno dostupne elektronske baze svih administrativnih postupaka koje, na zahtev privrednih subjekata i građana sprovodi javna uprava, ima za cilj da pojednostavi ostvarivanje prava i izvršenje obaveza regulisanim subjektima, odnosno, da smanji administrativno opterećenje privredi i građanima.
Naime, privredni subjekti i građani radi ostvarivanja nekih svojih prava i ispunjavanja obaveza često ne znaju šta je sve od dokumentacije neophodno da podnesu da bi ostvarili to svoje pravo ili ispunili obavezu, da li postoji obrazac zahteva, na koji način mogu da podnesu zahtev, koji iznos takse se plaća i na koji račun, te nije neuobičajeno da od službenika na šalterima dobijaju i različite informacije u skladu sa internim procedurama različitih filijala.
Takođe, u definisanju uslova poslovanja, organi javne uprave i drugi organi i organizacije, koji imaju javna ovlašćenja, značajno utiču na sveukupan poslovni ambijent i jednostavnost poslovanja, kroz regulisanje načina na koji privredni subjekti izvršavaju svoje obaveze ili ostvaruju svoja prava.
Često složeni, dugotrajni i komplikovani administrativni postupci, ali i drugi administrativni zahtevi, definisani na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou, negativno utiču na poslovanje privrednih subjekata, stvarajući nepotrebno administrativno opterećenje odnosno troškove. Uspostavljanjem Registra, biće javno dostupne na jednom mestu sve informacije o administrativnim postupcima koji su propisani republičkim propisima i propisima autonomne pokrajine, dokumentima i podacima potrebnim za njihovo sprovođenje, što će omogućiti značajne direktne i indirektne uštede u vezi sa podnošenjem brojnih zahteva, odnosno ispunjavanjem poslovnih obaveza, kao i efikasniji rad javne uprave. Uspostavljanje registra doprineće i većoj pravnoj sigurnosti imajući u vidu da će informacije o administrativnim postupcima (nadležnom organu za sprovođenje postupka, pravnom osnovu, svrsi i opisu postupka, obrascu zahteva, dokumentima koji se podnose uz zahtev, taksama, naknadama i drugim dažbinama koje podnosilac zahteva treba da plati, roku za postupanje, uputstvu o pravnom sredstvu) u svakom trenutku biti u skladu sa važećim propisima. Takođe, na ovaj način obezbeđuje se jednoobraznost u postupanju, a građani i privreda će u svakom trenutku imati uvid u dokumentaciju, obrasce, iznose taksi i naknade.
Sa druge strane, metodologija uređivanja administrativnih postupaka osiguraće da svi budući administrativni postupci budu jasno definisani, uz propisivanje svih bitnih elemenata postupaka, čime će se obezbediti bolji kvalitet propisa, a samim tim i veća pravna sigurnost. Naime, obavezna primena metodoloških pravila za uređenje postupaka (kroz prethodnu i naknadnu kontrolu postupaka), doprineće većoj efikasnosti u postupanju (spajanje međuzavisnih i povezanih postupaka putem jedinstvenog upravnog mesta), većoj delotvornosti i ekonomičnosti (uređivanje postupka tako da se omogući njegovo vođenje bez odugovlačenja i uz što manje troškove po stranku, drugog učesnika u postupku, pa i samog državnog organa, uz pribavljanje podataka po službenoj dužnosti, propisivanje jednostavnih i jasnih obrazaca zahteva, kao i elektronsko vođenje postupka kada su za to ispunjeni uslovi), veću preciznost i određenost (jasno propisivanje dokumentacije potrebne za odlučivanje, rokova za postupanje, visine takse, pravnog sredstva), kao i poštovanje načela metodologije utvrđivanja troškova pružanja javne usluge (cena usluge mora odgovarati troškovima sprovođenja postupka i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu).
Najznačajniji korak za smanjenje administrativnih troškova je povećanje efikasnosti i transparentnosti rada javne uprave i uspostavljanje interaktivnog elektronskog portala, odnosno Registra. Na ovaj način smanjuje se i mogućnost korupcije. Ovaj zakon će doprineti razvoju elektronske uprave, koja je predviđena Zakonom o elektronskoj upravi („Službeni glasnik RS”, broj 27/18) kojim je propisana obaveza državnih organa i organizacija, organa i organizacija pokrajinske autonomije, organa i organizacija jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, posebnih organa preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja da elektronski upravno postupaju i elektronski komuniciraju.
Usvajanjem zakona, pozitivno se utiče na ispunjavanje ekonomskih odredaba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u smislu unapređenja i poboljšanja poslovnog okruženja u Srbiji. Rezultati primene ovog zakona, pozitivno će uticati na slobodno kretanje kapitala i usluga, čime će se stvoriti pretpostavke za ispunjenje Kopenhagenskih ekonomskih kriterijuma, koji predstavljaju uslov za punopravno članstvo Republike Srbije u Evropskoj uniji. Primena zakonskih odredaba, doprineće i ispunjavanju određenih uslova u pregovararačkom procesu, u smislu stvaranja preduslova za uspostavljanje jedinstvene kontaktne tačke za usluge (što je dodatno objašnjeno u okviru Analize efekata zakona).
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.