Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017) uređuju se elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju. Ovaj zakon je u primeni od 27. oktobra 2017. god.
Na sajtu Narodne skupštine objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Razlozi za donošenje ovih izmena, prema predlagaču, su sledeći:
Narodna skupština usvojila je u 2017. godini Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS՚՚, broj 94/17- u daljem tekstu: Zakon), kojim je postavljen pravni okvir za sveobuhvatni razvoj elektronskog poslovanja u Republici Srbiji, odnosno kojim je uređena materija koja se odnosi na elektronski dokument, elektronsku identifikaciju i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.
Kako se protekom vremena od donošenja zakona pojavila potreba za unapređenjem zakonskih rešenja radi daljeg poboljšanja elektronskog poslovanja u našoj zemlji i olakšavanja prekograničnih elektronskih transakcija u oblasti elektronske identifikacije i kvalifikovanih usluga od poverenja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija donelo je odluku da se pristupi izradi predloga izmena i dopuna Zakona u saradnji sa drugim organima Republike Srbije.
Iako su zakonska rešenja u oblasti usluga od poverenja u potpunosti usaglašena sa evropskom regulativom i u određenom procentu primenjena, u smislu postojanja tržišta, odnosno pružalaca usluga od poverenja, utvrđeno je da je stepen korišćenja kvalifikovanih usluga od poverenja potrebno povećati, imajući u vidu sve pogodnosti koje elektronsko poslovanje donosi društvu. Isto se može konstatovati i za korišćenje registrovanih šema elektronske identifikacije.
Sumirano gledano, razlozi zbog kojih je potrebno podstaći veću primenu Zakona se ogleda u sledećem:
– Izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata za građane nije omasovljeno u meri u kojoj je to poželjno za podsticanje upotrebe kvalifikovanog elektronskog potpisa, odnosno pečata, kojima zakon daje najviše poverenje u pogledu bezbednosti i pouzdanosti korišćenja;
– Mali broj registrovanih šema elektronske identifikacije;
– Nerazvijene kvalifikovane usluge od poverenja koje se odnose na dostavu i čuvanje.
– Razlozi koji utiču na nedovoljan broj izdatih kvalifikovanih elektronskih sertifikata mogu biti različiti: nedovoljna digitalna pismenost lica, neznanje o mogućnostima korišćenja kvalifikovanog elektronskog potpisa, odnosno pečata,komplikovanost upotrebe kvalifikovanih elektronskih sertifikata korišćenjem trenutno dostupnih tehnoloških rešenja.
Naime, zaključno sa 28. februarom 2021. godine ukupno je važećih preko 600 hiljada kvalifikovana elektronska sertifikata, a do sada je izdato oko 850 hiljada sertifikata, što predstavlja nedovoljan broj u odnosu na ukupan broj stanovnika u zemlji. Imajući u vidu da kvalifikovani elektronski potpis zamenjuje svojeručni potpis ovako mali procenat ukazuje na to da bi se u mnogim postupcima mogli koristiti kvalifikovani elektronski sertifikati što omogućuje prelazak na elektronsko poslovanje.
Usled svega navedenog ne dolazi do potpunog iskorišćavanja potencijala kvalifikovanih usluga od poverenja što se negativno održava na građane i privredu, ali i na zaposlene u javnim organima, kojima bi prelazak ne elektronsko poslovanje omogućio optimizaciju određenih procesa i postupaka.
Nedovoljno korišćenje elektronskog sertifikata je posebno došlo do izražaja tokom pandemije virusa COVID 19 kada je došlo do značajnijeg prelaska sa klasičnog na elektronsko poslovanje u skoro svim segmentima društva, takav prelazak je znatno olakšan ukoliko lica koriste kvalifikovani elektronskih sertifikat kao i kada postoje usluge koje se pružaju elektronski, bez fizičkog prisustva.
U delu Zakona koji se tiče sertifikacije kvalifikovanih sredstava za kreiranje elektronskog potpisa odnosno pečata postoji nemogućnost realizacije postupka sertifikacije budući da i posle tri godine implementacije Zakona nije bilo prijavljenih domaćih stručnih institucija ili kompanija koji bi obavljali ocene usaglašenosti sredstava za kreiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa odnosno pečata, iako su doneta i podzakonska akta kojima se to omogućava. Usled toga, ne postoji mogućnost da se u Republici Srbiji sertifikuju sredstva za kreiranje elektronskog potpisa odnosno pečata, te se mogu koristiti samo kvalifikovana elektronska sredstva koja su priznata u Evropskoj uniji u skladu sa članom 31. eIDAS Uredbe. Takva situacija sa jedne strane onemogućava domaće proizvođače sredstva da u Srbiji sertifikuju svoja sredstva, a sa druge strane sertifikacija tih sredstava u inostranstvu je izuzetno skupa i usled toga skoro neizvodljiva.
Kako bi se promovisala upotreba kvalifikovanih elektronskih sertifikata i šema elektronske identifikaciji, potrebno je nastaviti sa njihovom promocijom što je predviđeno kao redovna aktivnost Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, ali i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, budući da se i kvalifikovani elektronski potpis i šeme elektronske identifikacije koriste za pristup uslugama e-Uprave.
Sa druge strane potrebno je da pružaoci usluga od poverenja omoguće jednostavniju upotrebu kvalifikovanih elektronskih sredstava u smislu pojednostavljenja aplikacije koja omogućava upotrebu sertifikata. Takođe je potrebno da pružaoci omoguće potpisivanje na daljinu i da se uporedo vrši njegova promocija, budući da isti može da se koristi preko mobilnog telefona, što će sigurno znatno doprineti omasovljavanju korišćenja kvalifikovanih elektronskih potpisa.
Međutim, većoj upotrebi kvalifikovanog elektronskog potpisa i šema elektronske identifikacije mogu doprineti i izmene i dopune Zakona u delu koji se odnosi na:
– priznavanje šema elektronske identifikacije sa liste koju, u skladu sa članom 9. Uredbe eIDAS, objavljuje Evropska komisija;
– uspostavljanje čvora (eng: node) koji omogućava prekograničnu interoperabilnost registrovanih šema elektronske identifikacije, kao i prekograničnu autentikaciju lica, čime se obezbeđuje da se infrastruktura elektronske identifikacije jedne države poveže sa infrastrukturom elektronske identifikacije druge države.
– uvođenje mogućnosti provere korisnika kvalifikovane usluge od poverenja putem identifikacije na daljinu.
Navedenim izmenama omogućava se prekogranična saradnja i interoperabilnost šema elektronske identifikacije, ali i identifikacija korisnika kvalifikovane usluge od poverenja bez fizičkog prisustva, odnosno uz identifikaciju na daljinu. Do sada su korisnici mogli postati korisnici usluga samo uz lično prisustvo ili uz javnu ispravu na daljinu, ali kako su uznapredovali načini identifikacije na daljinu predviđeno je takvo zakonsko rešenje, koje će doprineti da kako naši, ali i strani državljani, posebno naši državljani koji žive u inostranstvu mogu da izvade sertifikat i koriste ga za pristup uslugama e-Uprave kao i generalno u elektronskom poslovanju.
Izmenama i dopunama Zakona predviđeno je prevazilaženje problema koji se tiče sertifikacije kvalifikovanih sredstava za kreiranje elektronskog potpisa odnosno pečata tako što će se omogućiti da taj postupak vrši Ministarstvo do imenovanja tela za ocenu usaglašenosti. Ocena sredstva će se u tom slučaju vršiti u okviru ocene celokupne usluge (usluge potpisa na daljinu) i sredstvo ocenjeno na taj način će imati status kvalifikovanog samo u okviru konkretne usluge koju pruža pružalac usluge na daljinu.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.