Prema navodima AKB, imajući u vidu činjenice:
– da je dana 19.05.2021.godine Ministarstvo pravde RS objavilo nacrt predloga Zakona o izmenama i dopunama zakona o parničnom postupku i otvorilo javnu raspravu
-da javna rasprava o predloženim rešenjima traje izuzetno kratko, do 14.06.2021.godine
-da je redovna skupština AK Beograda zakazana za 05.06.2021.godine u 11,00 časova
-da predložene izmene zakona sadrže rešenja koja su problematična za advokaturu
-da je reč o izmeni procesnog zakona koji je od suštinskog značaja za položaj advokata AK Beograda će 01.06.2021.godine u 17,00 časova u svečanoj sali advokatske komore u Dečanskoj 13 organizovati okrugli sto na temu „Primedbe AK Beograda na predlog zakona o izmenama i dopunama ZPP-a” na kojem će sve zainteresovane kolege moći izneti svoje stavove o predloženim izmenama ovog zakona.
AKB poziva sve kolege koje ne mogu doći na okrugli sto da svoje primedbe dostave pisanim putem u narednih sedam dana.
O rezultatima rada okruglog stola, Skupština će biti izveštena kroz uvod u diskusiju o ovoj tački dnevnog reda, koja je predložena kao dopuna dnevnog reda za redovnu sednicu Skupštine AK Beograda koja je već zakazana za 05.06.2021.godine u 11,00 časova u Velikoj dvorani Sava Centra.
Time će biti obezbeđene pretpostavke da Skupština AK Beograda blagovremeno zauzme stav povodom spornih zakonskih rešenja, dostavi primedbe u toku javne rasprave i donese odgovarajuće odluke o daljim aktivnostima ukoliko primedbe ne budu uvažene.
AKB ističe, da Advokatura Beograda mora podići glas protiv ovog „normativnog eksperimenta” i jasno stati u odbranu prava građana na pravično suđenje, polazeći od principa da je za delotvorno zastupanje pred sudom nužno obezbediti kvalitetne zakonske pretpostavke.
Prema navodima Ministarstva pravde, predloženi Nacrt izmena odnosi se na delove o dostavljanju pismena, snimanju suđenja i procesnoj disciplini, imajući u vidu standarde Evropske unije, praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda.
Snimanje ročišta propisano je odredbama čl.119-121 važećeg Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020).
Prema tim odredbama:
Sud može da odluči rešenjem, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, da se ročište snima tonski ili optički.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.
Snimak mora da sadrži sledeće podatke: naziv i sastav suda, mesto, datum i vreme održavanja ročišta, predmet spora i imena stranaka ili drugih lica, njihovih zakonskih zastupnika ili punomoćnika, kao i podatke o identitetu lica čija se izjava snima i u kom svojstvu se izjava daje. Ukoliko se izjave više lica snimaju, iz snimka jasno mora da se raspozna koje lice je dalo izjavu.
Stranke imaju pravo na kopiju snimka iz stava 3. ovog člana, a druga lica ako za to imaju opravdani interes.
Tonski, odnosno optički snimak ročišta je deo sudskog spisa.
Način snimanja ročišta, prenošenja snimka u zapisnik i način čuvanja snimka ročišta uređuje se Sudskim poslovnikom.
Tonski zapis se, u skladu s odredbama ovog zakona, u roku od osam dana od dana obavljenog snimanja, prenosi u pisani oblik koji mora da sadrži sve što se nalazi u tonskom zapisu. Pisani oblik tonskog zapisa predstavlja zapisnik.
Stranke mogu da traže zapisnik iz stava 1. ovog člana.
Ako se zapisnik iz stava 1. ovog člana i tonski zapis bitno razlikuju po sadržini, stranka ima pravo da podnese prigovor sudiji u roku od osam dana od dana dostavljanja zapisnika.
Sud će po prigovoru stranke iz stava 3. ovog člana, u roku od tri dana rešenjem da izmeni zapisnik iz stava 1. ovog člana ili da odbije prigovor.
Protiv tog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a
Izvor: Sajt Advokatske komore Beograda (akb.org.rs).