Zakon o parničnom postupku „(Sl. glasnik RS“, broj 72/2011, 49/2013-OUS, 74/2013-OUS, 55/2014, 87/2018 i 18/2020) uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.
Kako se navodi u dopisu koji je Advokatska komora Srbije označila kao Primedbe i uputila Ministarstvu pravde značaj zakona koji uređuje parnični postupak je apsolutan, jer deluje u praktično svim aspektima pravnog sistema koji reguliše građanskopravnu materiju, a cilj mu je da u život sprovede ona prava koja građanima priznaju Ustav i zakoni Republike Srbije i to vodeći se načelima zakonitosti, jednakosti stranaka u postupku i pravičnosti.
Ono što je neprihvatljivo Advokatskoj komori Srbije odnosi se na dozvolu uklanjanja odgovornosti sudije za nepostupanje u vremenskom okviru, produženju rokova za postupanje sudova kod odluka o nadležnosti i za odluke o privremenoj meri, uslovljavanje izvođenja dokaza ili podnošenja tužbe plaćanjem takse ili onemogućavanje postavljenja privremenog zastupnika tuženom usled neplaćanja predujma, zatim odredbe koje u slučaju sumnje u autentičnost advokatskog punomoćja zahtevaju overu advokatskog punomoćja, uvođenje obavezne komunikacije sa sudom putem E-suda u situaciji u kojoj takav sistem još nije ni u fazi razvoja, uvođenje suđenja putem video-konferencijske veze, praktično eliminacije revizije kao vanrednog pravnog leka uz istovremeno uvođenje posebne revizije i postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja pred Vrhovnim kasacionim sudom kao mehanizma koji će menjati svojim stavovima važeće propise, a posebno se ne može prihvatiti način na koji su definisane prelazne i završne odredbe Nacrta, koje predviđaju, praktično retroaktivnost. Posebno su problematične odredbe čl. 50. Nacrta i donošenje presude van rasprave kada su činjenice sporne.
Zaključak Advokatske komore Srbije je da se u ovom slučaju ne radi o izmenama zakona, već o praktično novom zakonu, imajući u vidu broj odredbi koje se menjaju i njhov suštinski efekat na parnični postupak, pa je tim veća potreba da se izmenama Zakona o parničnom postupku pristupi sistemski, sistematski i bez žurbe, te da se ovaj temeljni zakon izmeni tako da omogući da građani Republike Srbije imaju mogućnost da u kvalitetnom i efikasnom sudskom postupku ostvare svoja ustavna i zakonska prava i da pravosudni sistem dostigne ideale pravne države i vladavine prava.
Izvor: Sajt Advokatske komore Srbije (www.aks.org.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com.