Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (u daljem tekstu: Predlog zakona).
Kako se navodi u obrazloženju Predloga zakona Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju decu, pravu deteta na uslove života koji mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezi države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija.
Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.
Zato ovaj zakon predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne
politike, a uključujući demografske potrebe istovremeno je i važan instrument populacione politike.
Razlozi za donošenje Zakona proizlaze iz analize njegove dosadašnje primene u praksi i potrebe izmena i dopuna postojećih zakonskih rešenja u cilju njegovog unapređenja kao i uređenja odredaba Zakona koje je Ustavni sud svojim odlukama IUz-216/2018, IUz-247/2018 i IUz-266/2017 proglasio neustavnim.
Članom 1. izvršena je izmena u članu 5. Zakona u smislu preciziranja načina utvrđivanja prihoda u postupku ostvarivanja prava na dečiji dodatak kod lica koja samostalno obavljaju delatnost a porez plaćaju na oporezivu dobit.
Članom 2. izvršena je izmena u članu 6. Zakona u pogledu proširenja vrste prihoda koji nisu od uticaja na ostvarivanje prava na dečiji dodatak.
Članom 3. izvršena je izmena u članu 13. Zakona u pogledu načina utvrđivanja i povećanja gornjeg limita naknade zarade na pet prosečnih zarada u Republici Srbiji za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine.
Članom 5. izvršena je izmena u članu 14. Zakona u skladu sa Odlukom Ustavnog suda u predmetu IU3-247/2018 u pogledu načina utvrđivanja i određivanja donjeg limita iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, tako da ista ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja prava.
Članom 6. izvršena je izmena u članu 17. Zakona u skladu sa Odlukom Ustavnog suda u predmetu IU3-216/2018 koja je objavljena u „Službenom glasniku RS”, broj: 46 od 7. maja 2021. godine i definisan je način ostvarivanja prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta žena koje su poljoprivredni osiguranici. Takođe, u istom članu Zakona izbrisana je odredba kojom nije moguće istovremeno korišćenje prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta i dodatka za pomoć i negu drugog lica.
Članom 7. izvršena je izmena u članu 18. Zakona u skladu sa Odlukom Ustavnog suda u predmetu IU3-216/2018 koja je objavljena u „Službenom glasniku RS”, broj: 46 od 7. maja 2021. godine, a koja se odnosi na način obračuna ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta žena koje su poljoprivredni osiguranici u pogledu vremenskog perioda u kome se posmatraju osnovice na koje su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje sa 24 na 18 meseci.
Članom 8. izvršena je izmena u članu 19. Zakona koja se odnosi na preciziranje načina utvrđivanja punog mesečnog iznosa za ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta.
Članom 9. izvršena je izmena u članu 20. Zakona u pogledu načina utvrđivanja i povećanja gornjeg limita kod istovremenog korišćenja naknade zarade i ostale naknade na pet prosečnih zarada u Republici Srbiji za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine.
Članom 10. izvršena je dopuna u članu 21. Zakona koja se odnosi na preračun naknade zarade i ostale naknade.
Članom 11. izvršena je dopuna u članu 22. Zakona i data je mogućnost ostvarivanja prava na roditeljski dodatak i za peto dete po redu rođenja majke ukoliko je neko od dece, prethodnog reda rođenja, koje je živorođeno umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak.
Članom 12. izvršena je dopuna u članu 23. Zakona u pogledu visine roditeljskog dodatka u skladu sa dopunom u članu 22. Zakona.
Članom 13. izvršena je izmena u članu 25. Zakona koja se odnosi na preciziranja uslova za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak vezanih za imunizaciju dece i činjenicu života deteta i roditelja na teritoriji Republike Srbije.
Članom 14. izvršena je izmena u članu 26. Zakona koja se odnosi na mogućnost ostvarivanja prava na dečiji dodatak i za dete višeg reda rođenja od četvrtog ukoliko se zbog smrti deteteta za neko od prvo četvoro dece po redu rođenja više ne može ostvariti pravo.
Članom 15. izvršena je izmena u članu 28. Zakona koja se odnosi na preciziranje u definisanju jednoroditeljske porodicu u postupku ostvarivanje prava na dečiji dodatak.
Članom 16. izvršena je izmena u članu 31. Zakona u pogledu uvećanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak imajući u vidu izmene u članu 28. Zakona.
Članom 17. izvršena je dopuna u članu 38. Zakona i dato je ovlašćenje komisiji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da može davati mišljenje o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta i u postupcima ostvarivanja prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta čime se rešava uočeni problem u praksi, a pruža podrška još jednoj posebno osetljivoj kategoriji stanovništva, kao i da bliže uslove za ostvarivanje prava propisuje ministar nadležan za brigu o porodici.
Članom 18. dodat je član 44a koji reguliše pitanje vraćanje sredstava čija isplata nije u skladu sa Zakonom.
Podsećamo, Ustavni sud je svojim odlukama:
– IUz 216/2018 objavljenoj u „Sl. glasniku RS“, br. 46/2021 od 7. maja 2021. god proglasio da odredbe člana 17. stav 2. i člana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, br. 113/17 i 50/18) nisu u saglasnosti sa Ustavom.
Članom 17. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021-OUS, 51/2021-OUS i 53/2021-OUS) je propisano (neustavne odredbe ili delovi odredaba prikazanih članova u nastavku biće boldirani):
„Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:
1) a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti;
2) po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti;
3) kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana;
4) po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova;
5) po osnovu ugovora o delu;
6) po osnovu autorskog ugovora;
7) po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.
Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može ostvariti i majka koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana može ostvariti i žena koja je usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta.
Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta.
Izuzetno, od stava 4. ovog člana, za lice koje ostvaruje i pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana otpočinjanja prava na porodiljsko odsustvo.
Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje majka iz st. 1. i 2. ovog člana u trajanju od tri meseca od dana rođenja deteta, ako se dete rodi mrtvo ili umre pre navršena tri meseca života, odnosno do smrti deteta ukoliko ono umre kasnije.
Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka nije živa, ako je napustila dete, ili ako je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.
Pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i propisima koji regulišu ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta za lica zaposlena kod poslodavca.
Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može se podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje.
Pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.“
Članom 18. Zakona je propisano:
„Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta za lice iz člana 17. stav 1. ovog zakona utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta.
Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, za lice iz člana 17. stav 2. ovog zakona, utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca koji prethode danu rođenja deteta.
Osnovica za ostale naknade po osnovu posebne nege deteta za lice iz člana 17. stav 1. ovog zakona utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu korišćenja prava.
Osnovica za ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, za lice iz člana 17. stav 2. ovog zakona, utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca koji prethode mesecu korišćenja prava.
Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za lica iz člana 17. stav 1. ovog zakona dobija se deljenjem zbira osnovica iz st. 1. i 3. ovog člana sa 18.
Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za lica iz člana 17. stav 2. ovog zakona dobija se deljenjem zbira osnovica iz st. 2. i 4. ovog člana sa 24.
Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta iz st. 5. i 6. ovog člana ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.
Mesečna osnovica iz st. 5. i 6. ovog člana deli se sa koeficijentom 1,5 i tako se određuje pun mesečni iznos ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.
Prilikom utvrđivanja osnovice za ostale naknade ne uzimaju se osnovice za prihode koji imaju karakter zarade, osim za lica koja u momentu podnošenja zahteva nisu u radnom odnosu, a u prethodnom periodu su ostvarivala prihode po osnovu zarade.“
– Iuz 247/2018 objavljenoj u „Sl. glasniku RS“, br. 51/2021 od 21. maja 2021. god. proglasio da odredba člana 14. stav 8. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, br. 113/17 i 50/18) u delu koji glasi: „ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade”, nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom.
Član 14. Zakona glasi:
„Utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadležni organ) na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.
Mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate obračunava se na osnovu utvrđene mesečne osnovice naknade zarade, odnosno naknade plate u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu.
Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose.
Prilikom isplate iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate iz stava 3. ovog člana, njen pripadajući iznos ne umanjuje se po osnovu novčanih obustava, rate kredita i slično, već je primalac naknade zarade odnosno naknade plate dužan da te obaveze izmiri lično ili preko poslodavca.
Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade odnosno naknade plate vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.
Prilikom obračuna poreza neoporezivi iznos koristi se srazmerno radnom vremenu primaoca naknade zarade, odnosno naknade plate u odnosu na puno radno vreme u mesecu za koje je priznato pravo, a u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana.
Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade odnosno naknade plate bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na zakonom propisan način.
Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.
Pod minimalnom zaradom u smislu stava 8. ovog člana podrazumeva se iznos koji se dobija kada se minimalna cena rada po satu, utvrđena u skladu sa zakonom na dan podnošenja zahteva, pomnoži sa 184 sata i uveća za pripadajuće poreze i doprinose.“
– IUz 266/2017 objavljenom u „Sl. glasniku RS“, br. 53/2021 od 28. maja 2021. god proglasio da odredba člana 12. stav 7. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, br. 113/17 i 50/18) nije u saglasnosti sa Ustavom.
Članom 12. Zakona je propisano:
„Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni kod poslodavca).
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, izuzetno od stava 1. ovog člana, može ostvariti pravo na naknadu zarade odnosno naknadu plate tokom odsustva čija se dužina trajanja računa od dana rođenja deteta.
Naknadu zarade, odnosno naknadu plate iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi odsustvo iz stava 1. ovog člana.
Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.
Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.
Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za decu različitog reda rođenja, ne mogu istovremeno koristiti oba roditelja.
Pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.“
Izvor: izvod iz obrazloženja preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com