Ministarstvo pravde Vlade Republike Srbije saopštilo je da su građanska odeljenja apelacionih sudova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu dala načelnu podršku Nacrtu zakona o parničnom postupku koji je izradila Radna grupa Ministarstva pravde.
U svojim izjašnjenjima sva četiri apelaciona suda u Republici Srbiji su, pored podrške Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, dali i konkretne predloge i sugestije za unapređenje zakonskog teksta.
Imajući u vidu da se najveći broj parničnih postupaka okončava upravo pred apelacionom sudovima, njihova podrška Nacrtu zakona je od izuzetnog značaja za dalji tok javne rasprave i sam postupak usvajanja ovog sistemskog zakona.
Podrška sva četiri apelaciona suda Nacrtu Zakona o parničnom postupku predstavlja snažnu potvrdu nastojanja Ministarstva pravde da zaštitu i ostvarivanje prava građana pred parničnim sudovima uredi na kvalitetan i sveobuhvatan način, navodi se u saopštenju.
Prema navodima Ministarstva pravde, predloženi Nacrt izmena odnosi se na delove o dostavljanju pismena, snimanju suđenja i procesnoj disciplini, imajući u vidu standarde Evropske unije, praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda.
Snimanje ročišta propisano je odredbama čl. 119-121. važećeg Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020).
Prema tim odredbama:
Sud može da odluči rešenjem, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, da se ročište snima tonski ili optički.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.
Snimak mora da sadrži sledeće podatke: naziv i sastav suda, mesto, datum i vreme održavanja ročišta, predmet spora i imena stranaka ili drugih lica, njihovih zakonskih zastupnika ili punomoćnika, kao i podatke o identitetu lica čija se izjava snima i u kom svojstvu se izjava daje. Ukoliko se izjave više lica snimaju, iz snimka jasno mora da se raspozna koje lice je dalo izjavu.
Stranke imaju pravo na kopiju snimka iz stava 3. ovog člana, a druga lica ako za to imaju opravdani interes.
Tonski, odnosno optički snimak ročišta je deo sudskog spisa.
Način snimanja ročišta, prenošenja snimka u zapisnik i način čuvanja snimka ročišta uređuje se Sudskim poslovnikom.
Tonski zapis se, u skladu s odredbama ovog zakona, u roku od osam dana od dana obavljenog snimanja, prenosi u pisani oblik koji mora da sadrži sve što se nalazi u tonskom zapisu. Pisani oblik tonskog zapisa predstavlja zapisnik.
Stranke mogu da traže zapisnik iz stava 1. ovog člana.
Ako se zapisnik iz stava 1. ovog člana i tonski zapis bitno razlikuju po sadržini, stranka ima pravo da podnese prigovor sudiji u roku od osam dana od dana dostavljanja zapisnika.
Sud će po prigovoru stranke iz stava 3. ovog člana, u roku od tri dana rešenjem da izmeni zapisnik iz stava 1. ovog člana ili da odbije prigovor.
Protiv tog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).