Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije izjavila je da je Srbija zemlja koja ima nultu toleranciju prema svakom obliku nasilja.
Ministarka je na skupu povodom promocije projekta ”Osnaživanje starijih žena: prevencija zlostavljanja kroz promenu socijalnih normi u Srbiji i Austriji”, održanom u Gerontološkom centru Beograd, poručila da nijedna vrsta nasilja ne sme da se toleriše.
Ministarka je naglasila da svaki građanin naše zemlje koji trpi bilo koji oblik nasilja treba da zna da nije sam, da ima kome da se obrati i da je država tu da ga zaštiti.
Ona je istakla da je neophodno raditi na prevenciji zlostavljanja i u populaciji najstarijih, dodavši da ono, nažalost, nije retko i da nikako ne smemo zatvarati oči pred ovim problemom.
Naši najstariji sugrađani imaju najveće iskustvo i mnogo toga mogu da nam pruže, a mi smo ti koji treba da im omogućimo kvalitetno i bezbrižno starenje, istakla je ministarka.
Takođe je navela da su, prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu za 2020. godinu, dominantni vidovi nasilja nad starijima psihičko i fizičko nasilje, a u manjem obimu ekonomsko nasilje.
Ministarka je ukazala na to da su svi navedeni oblici nasilja više izraženi u ženskoj nego u muškoj populaciji, dodavši da su najčešći vidovi pomoći žrtvama nasilja, koje je Centar za socijalni rad preuzeo u 2020. godini, pružanje materijalne, pravne ili stručno savetodavne podrške.
Ona je navela podatak da je postupak pred sudom pokrenut u 85 slučajeva, a krivična prijava podneta u 82 slučaja, pri čemu je ukupan broj starijih žena koje su bile obuhvaćene postupcima koje je preduzimao Centar za socijalni rad skoro dvostruko veći od broja muškaraca, čak 3.149 u odnosu na 1.631.
Podnošenje krivične prijave regulisano je odredbama čl.280.i 281. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – odluka US i 62/2021 – odluka US).
Prema tim odredbama:
Podnošenje krivične prijave
Državni i drugi organi, pravna i fizička lica prijavljuju krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, o kojima su obaveštena ili za njih saznaju na drugi način, pod uslovima predviđenim zakonom ili drugim propisom.
Krivičnim zakonikom je predviđeno u kojem slučaju neprijavljivanje krivičnog dela predstavlja krivično delo.
Podnosilac krivične prijave iz stava 1. ovog člana navešće dokaze koji su mu poznati i preduzeće mere da bi se sačuvali tragovi krivičnog dela, predmeti na kojima je ili pomoću kojih je učinjeno krivično delo i drugi dokazi.
Način podnošenja i upisivanje krivične prijave
Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom.
Ako se krivična prijava podnosi usmeno, o njoj će se sastaviti zapisnik i podnosilac će se upozoriti na posledice lažnog prijavljivanja. Ako je prijava saopštena telefonom ili drugim telekomunikacijskim sredstvom sačiniće se službena beleška, a ako je prijava podnesena elektronskom poštom sačuvaće se na odgovarajućem nosiocu podataka i odštampati.
Ako je krivična prijava podnesena policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).