Ministarka pravde prisustvovala je okruglom stolu posvećenom predstavljanju Predloga nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2021. do 2026. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje za period od 2021. do 2026. godine.
Tom prilikom je istakla da ovaj strateški dokument predstavlja putokaz reformi u oblasti procesuiranja ratnih zločina, kao i specifičnih koraka koje će Republika Srbija nastaviti da preduzima u cilju sveukupnog unapređenja regionalnih odnosa i pristupa Evropskoj uniji.
Istovremeno, navela je da bi se opšti cilj Strategije, definisan kao osnaživanje procesnih i vanprocesnih mehanizama za suzbijanje nekažnjivosti ratnih zločina, zaštita i podrška žrtvama, otkrivanje sudbine nestalih lica i izgradnja društvenog ambijenta tolerancije i pomirenja, ostvario njenim efikasnim sprovođenjem, što bi na širem planu doprinelo rešavanju preostalih bolnih pitanja iz perioda raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Nakon uvodnog izlaganja ministarke pravde, prisutnima se obratio i ambasador Misije OEBS-a u Republici Srbiji, koji je pozdravio napore Vlade Republike Srbije usmerene ka procesuiranju ratnih zločina, ističući da Strategija i Akcioni plan predstavljaju značajne strateške dokumente i korak napred na ovom polju, te se zahvalio Ministarstvu pravde Republike Srbije na pozivu na učešće u konsultativnom procesu i iskazao zadovoljstvo što su Akcionim planom uvažene preporuke Misije OEBS-a upravljene efikasnijoj implementaciji Strategije.
U okviru uvodnog obraćanja, govorili su i savetnik u Ministarstvu za evropske integracije, kao i predstavnik Delegacije EU u Republici Srbiji.
Tekst Predloga nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2021. do 2026. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje za period od 2021. do 2026. godine, predstavili su državni sekretar Ministarstva pravde, šef regionalnog programa UNDP za podršku suđenjima za ratne zločinetužilac za ratne zločine, sudija Višeg suda u Beogradu, načelnik Odeljenja za nestala lica Komisije za nestala lica, i viši naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Odredbama čl.4-12. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009, 101/2011 – dr. zakon i 6/2015) definisana je organizacija i nadležnost tih organa.
Prema navedenim odredbama:
Tužilaštvo za ratne zločine
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležno je Tužilaštvo za ratne zločine.
Radom Tužilaštva za ratne zločine rukovodi Tužilac za ratne zločine.
Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Tužilaštvo za ratne zločine primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.
Prilikom predlaganja kandidata za Tužioca za ratne zločine, odnosno izbora zamenika Tužioca za ratne zločine, prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Republički javni tužilac može, na predlog Tužioca za ratne zločine, da uputi u Tužilaštvo za ratne zločine, zamenika javnog tužioca, uz njegovu pismenu saglasnost.
Upućivanje iz stava 1. ovog člana traje najduže četiri godine, a može biti produženo odlukom Republičkog javnog tužioca, na predlog Tužioca za ratne zločine, uz pismenu saglasnost upućenog zamenika javnog tužioca.
Tužiocu za ratne zločine funkcija ne prestaje navršenjem radnog veka, ako mu nije istekao mandat na koji je izabran za Tužioca za ratne zločine.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, Tužiocu za ratne zločine ta funkcija prestaje istekom mandata na koji je izabran.
Tužilac za ratne zločine donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Tužilaštvu za ratne zločine, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.
Svi državni organi i organizacije dužni su da na zahtev Tužioca za ratne zločine ili Službe za otkrivanje ratnih zločina:
1) bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu,
2) obezbede blagovremeno odazivanje svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacija, radi davanja obaveštenja i saslušanja, odnosno ispitivanja u svojstvu građanina, osumnjičenog ili svedoka,
3) bez odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u otkrivanju učinilaca ratnih zločina.
Služba za otkrivanje ratnih zločina
U ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove radi otkrivanja krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona obrazuje se Služba za otkrivanje ratnih zločina (u daljem tekstu: Služba).
Služba postupa po zahtevima Tužioca za ratne zločine, u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu službe, po pribavljenom mišljenju Tužioca za ratne zločine.
Rad Službe uređuje se aktom koji donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju Tužioca za ratne zločine.
Nadležnost i organizacija sudova
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni.
Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je Apelacioni sud u Beogradu.
U Višem sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Višeg suda).
Radom Odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Odeljenja Višeg suda
Predsednika Odeljenja Višeg suda postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Odeljenje Višeg suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u Odeljenje Višeg suda raspoređuje predsednik Višeg suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Višeg suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Odeljenje Višeg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Višeg suda.
U Apelacionom sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Apelacionog suda).
Radom Odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Odeljenja Apelacionog suda.
Predsednika Odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Odeljenje Apelacionog suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u Odeljenje Apelacionog suda raspoređuje predsednik Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Apelacionog suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Odeljenje Apelacionog suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Apelacionog suda.
U Višem sudu u Beogradu obrazuje se Služba za pomoć i podršku oštećenim i svedocima (u daljem tekstu: Služba za pomoć i podršku), koja obavlja administrativno-tehničke poslove, poslove vezane za pomoć i podršku oštećenima i svedocima, kao i poslove obezbeđenja uslova za primenu procesnih odredaba ovog zakona.
Rad Službe za pomoć i podršku uređuje se aktom koji donosi predsednik Višeg suda u Beogradu, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.
Posebna pritvorska jedinica
U Okružnom zatvoru u Beogradu obrazuje se Posebna pritvorska jedinica za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebna pritvorska jedinica).
Ministar nadležan za pravosuđe bliže određuje organizaciju, rad i postupanje sa pritvorenicima u Posebnoj pritvorskoj jedinici, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).