Ministarka pravde učestvovala je na prvom javnom slušanju o Nacrtu akta o promeni Ustava i Nacrtu ustavnog zakona za sprovođenje Ustava u Nišu.
Tom prilikom je naglasila da su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za Pregovaračko poglavlje 23 koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine, te da predstavljaju uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajniju reformu u oblasti vladavine prava.
Navodeći da od ispunjavanja ovih aktivnosti zavisi i ispunjenje brojnih drugih aktivnosti u okviru ovog pregovaračkog poglavlja, što podrazumeva i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, ministarka pravde je posebno istakla da odredbe Ustava u oblasti pravosuđa treba menjati pre svega zbog građana Srbije, jer je to u njihovom interesu.
U tom smislu, izjavila je da se promene najvišeg pravnog akta sprovode u cilju unapređenja pravnog sistema Republike Srbije, kao i stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa. Istovremeno, ustavni amandmani će obezbediti i jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa.
Ustavne promene se i sprovode upravo zbog građana Srbije, a ne samo zbog obaveza koje je Srbija preuzela kako bi postala punopravni član EU.
U javnom slušanju učešče su uzeli i predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine Republike Srbije, članovi resornog odbora Narodne skupštine, članovi Radne grupe, kao i šira javnost- predstavnici sudova, tužilaštva i strukovnih udruženja.
Promena ustava propisana je odredbama čl.203-205. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006).
Predlog za promenu Ustava i usvajanje promene Ustava
Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.
O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština.
Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ako ne bude postignuta potrebna većina, promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne može se pristupiti u narednih godinu dana.
Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.
Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga i građani potvrde na republičkom referendumu.
Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.
Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.
Ako Narodna skupština ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skupštini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.
Zabrana promene Ustava
Ustav ne može biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Ustavni zakon
Za sprovođenje promene Ustava donosi se ustavni zakon.
Ustavni zakon se donosi dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).