Kako je istakla državna sekretarka na tematskom dijalogu „Ekonomsko osnaživanje Roma i ciljevi održivog razvoja u Srbiji“, cilj Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je da se u narednom periodu poveća socijalna inkluzija svih ranjivih grupa u društvu, jer je inkluzija jedan od osnovnih principa kojima se rukovode u kreiranju strategija, zakona i podzakonskih akata iz oblasti socijalne zaštite“.
„U tom smislu već radimo na donošenju nove Strategije socijalne zaštite i Strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga u zajednici, kao i na izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti“, naglasila je državna sekretarka i dodala da će posebna pažnja biti posvećena ranjivim društvenim grupama, kao što su deca, stariji ljudi, lica sa invaliditetom, romska nacionalna manjina, žrtve nasilja.
Ona je navela da je romska zajednica jedan od najčešćih korisnika prava i usluga u sistemu socijalne zaštite i da su Romi i Romkinje velikim delom korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć i prava na dečji dodatak, ali su u nedovoljnom broju korisnici različitih usluga iz ovog sistema.
Upravo je to polje u koje treba više ulagati i više raditi na lokalnom nivou kako bi se broj Roma koji koriste usluge povećao i da istovremeno radimo više na njihovom zapošljavanju i uključivanju u tržište rada, ukazala je.
Preduslov za to je, kako je dodala, i veća uključenost romske dece u proces obrazovanja, jer se samo na taj način može prekinuti generacijski lanac siromaštva i socijalne isključenosti.
Navela je i da su Romi, kao i ostali građani Republike Srbije, bili obuhvaćeni univerzalnim merama pomoći građanstvu za izlazak iz kovid krize i da od proglašenja pandemije u našoj zemlji nije bilo prekida u korišćenju prava na novčanu socijalnu pomoć, dečji dodatak, naknade za porodilje i druga prava.
Naime, Zakonom o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, broj 24/2011) je regulisano pravo na socijalnu zaštitu, gde je predviđeno da svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba imaju pravo na socijalnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Prava na socijalnu zaštitu obezbeđuju se pružanjem usluga socijalne zaštite i materijalnom podrškom. Što se tiče usluge socijalne zaštite i materijalne podrške propisano je da usluge socijalne zaštite su aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Pravo na različite vrste materijalne podrške ostvaruje se radi obezbeđenja egzistencijalnog minimuma i podrške socijalnoj uključenosti korisnika. Korisnici socijalne zaštite su državljani Republike Srbije. Korisnici socijalne zaštite mogu biti i strani državljani i lica bez državljanstva, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorima.
Izvor: Sajt Ministarstva za rad, boračka i socijana pitanja (www.minrzs.gov.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.