Postojeća regulativa
Danas su odnosi u oblasti kinematografije i audiovizuelnog stvaralaštva regulisani Zakonom o kinematografiji („Sl. glasnik RS“ br. 99/2011, 2/2012-ispr. i 46/2014-OUS). Međutim, društveno-ekonomske promene i tehnološki razvoj su bitno uticali na promenu tih odnosa, tako da je važeći zakon prevaziđen, iako je donešen relativno skoro. Obzirom da rešavanje postojećih sistemskih problema nije bilo moguće rešiti vršenjem izmena i dopuna navedenog zakona, nametnula se potreba za donošenjem novog zakona.
Sadašnji Zakon o kinematografiji reguliše samo deo audiovizuelnih delatnosti koji se odnosi na film i kinematografiju.. Iako termin ”audiovizuelno” već pripada svakodnevnom govoru, još uvek nije u potpunosti razumljiv svima. U sadašnjem trenutku aktivnosti zasnovane na pokretnim slikama se sastoje od znatno više elemenata nego u prošlosti. Najpre se koristio termin ”filmska industrija”, potom ”filmska i televizijska industrija”, pa onda ”filmska, TV i video industrija”. Kako su se tehnologije beleženja, čuvanja i priazivanja pokretnih slika razvijale, ukazala se potreba za terminološkim objedinjavanjem, a termin ”audiovizuelno” uveden je kao najširi pojam koji objedinjuje sve ove elemente pokretnih slika.
Članom 3. Zakona o kinematografiji, kojim je bliže pojašnjeno značenje pojedinih izraza koji se koriste u ovom zakonu, u stavu 1. tačka 1) navodi se sledeće:
„kinematografsko delo je film, odnosno videogram, odnosno audio-vizuelno delo bilo koje dužine, bez obzira na nosač (vrstu podloge) na kojoj je snimljeno, posebno igrani, dokumentarni i animirani filmovi koji su namenjeni bioskopskom prikazivanju;“
Nacrtom novog zakona stvaraju se pretpostavke i mogućnosti za novi razvoj ne samo filma i kinematografije, već celine domaćih audiovizuelnih i komplementarnih delatnosti. Otvaranjem domaćeg tržišta, osnivanjem sve većeg broja privrednih subjekata koji se pretežno bave audiovizeulnim delatnostima, razvojem savremenih tehnologija, usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske Unije, pojavila se potreba da se ovaj veoma značajni aspekt domaće kulture i privrede reguliše na celovit način.
Usled tehnološkog napretka, audiovizuelna umetnost danas postaje jedan od najdinamičnijih ali i najdostupnijih segmenata umetnosti. Ta dostupnost čini audiovizuelna dela u isto vreme i široko dostupnim, ali i veoma osetljivim. Očuvanje i razvoj raznolikosti kulturnog izražaja jedan je od prioritetnih ciljeva domaće kulturne politike, a ovo se posebno odnosi na oblast audiovizuelnih delatnosti.
Donošenje godišnjih programa aktivnosti za ostvarivanje opštih interesa u oblasti audiovizuelnih delatnosti daje mogućnost redovnom unapređivanju i utvrđivanju obima i načina podsticanja audiovizuelnih i komplementarnih delatnosti.
Analizom svega ovde navedenog, stekli su se uslovi za uvođenje novog, celovitog pravnog okvira za uređenje audiovizuelnog područja. Takođe, potrebno je i regulisanje novog načina sufinansiranja za celinu audiovizuelnih delatnosti koje će omogućiti razvoj sveukupne domaće audiovizuelne delatnosti i stvaralaštva.
Razlozi za donošenje novog zakona
Nepostojanje regulative koja na sveobuhvatan način uređuje ovu oblast, zaostajanje u praćenju novih tehnologija, nedovoljnu pripremljenost privrednih subjekata za utakmicu na evropskom audiovizuelnom tržištu i nepostojanje institucionalnih preduslova za iskorišćavanje svih komparativnih prednosti koje Republika Srbija može ponuditi evropskoj i svetskoj audiovizuelnoj industriji rešiće donošenje novog Zakona o audiovizuelnim delatnostima..
Isto tako, nova zakonska rešenja usresređena su na stvaranje optimalnih uslova za razvoj i obavljanje svih audiovizuelnih delatnosti u Republici Srbiji, omogućavanje podrške razvoju svih vrsta audiovizuelnih delatnosti u Republici Srbiji, formiranje ekonomsko-statističke baze podataka kao osnove za utvrđivanje strategije razvoja domaćih audiovizuelnih delatnosti i preduzimanje konkretnih mera ekonomske i kulturne politike u oblasti audiovizuelnih delatnosti.
U narednom periodu puna primena Zakona o filmskoj i drugim audiovizuelnim delatnostim osiguraće očuvanje stabilnosti proizvodnje domaćih audiovizuelnih dela. Takođe, primenom ovog Zakona i sprovođenjem godišnjih programa, ali i kroz međunarodne mreže i inicijative, razviće se kvalitativna distributerska i prikazivačka mreža širom Srbije, i posebno završiti proces digitalizacije prikazivačkog sektora. Kroz zajedničke inicijative Ministarstva kulture i informisanja, Filmskog centra Srbije, Jugoslovenske kinoteke, Republičke ustanove Filmske novosti nastaviće se unapređivanje zaštite, restauracije i prezentacije domaćeg audiovizuelnog nasleđa. Takođe, adekvatnim plasmanom domaćih audiovizuelnih dela na međunarodnom audiovizuelnom tržištu obezbediće se ne samo kulturna, već i ogromna marketinška i materijalna korist.
Izvor: sajt Javne rasprave (www.javnerasprave.euprava.gov.rs)
Izvor: izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com