Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici Predlog zakona o Zaštitniku građana sa ciljem da se osnaži nezavisnost te institucije u skladu sa međunarodnim standardima.
Nova zakonska rešenja unapređuju odredbe o postupanju Zaštitnika građana u sprovođenju kontrole nad radom organa, u skladu sa nadležnostima koje su utvrđene Ustavom.
Takođe, zakon sadrži odredbe koje su u skladu sa odgovarajućim konvencijama koje je ratifikovala Republika Srbija predviđene ratifikacionim dokumentima, odnosno akcionim planovima, a tiču se poslova u domenu Zaštitnika građana.
Članovi Vlade usvojili su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čiji je cilj uspostavljanje mehanizama koji treba da unaprede odgovornost i transparentnost u radu organa javne vlasti.
Povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti daju se značajna ovlašćenja koja treba da dovedu do toga da se rešenja iz zakona što adekvatnije primenjuju u praksi.
Izmenama zakona se, takođe, znatno proširuje krug subjekata koji podležu obavezama iz zakona i unapređuje sistem izrade i objavljivanja informatora o radu organa vlasti u skladu sa principom proaktivne transparentnosti koji podrazumeva objavljivanje što većeg broja informacija o radu organa vlasti.
Nadležnost Zaštitnika građana propisana je odredbama čl. 17-23. Zakona o zaštitniku građana (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2005 i 54/2007).
Prema tim odredbama:
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, ako se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.
Zaštitnik građana ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.
Zaštitnik građana je ovlašćen da Vladi odnosno Skupštini podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata, kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana.
Vlada, odnosno nadležni odbor Skupštine, su obavezni da razmatraju inicijative koje podnosi Zaštitnik građana.
Zaštitnik građana je ovlašćen da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Vladi i Skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.
Zaštitnik građana je ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata.
Zaštitnik građana je ovlašćen da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana, odnosno da inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave koji je neposredno odgovoran za učinjenu povredu i to ako iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili zaposlenog proizilazi namera da odbijaju saradnju sa Zaštitnikom građana ili ako se utvrdi da je učinjenom povredom građaninu pričinjena materijalna ili druga šteta većih razmera.
Ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, Zaštitnik građana je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka.
Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji vodi odnosno za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.
Zaštitnik građana ima pravo da obavi razgovor sa svakim zaposlenim u organu uprave kada je to od značaja za postupak koji vodi.
Zaštitnik građana, odnosno zamenik Zaštitnika građana je dužan da i nakon prestanka funkcije čuva kao tajnu podatke do kojih dođe u vršenju svoje funkcije.
Obaveza čuvanja tajne odnosi se i na zaposlene u stručnoj službi Zaštitnika građana.
Zaštitnik građana ima pravo nesmetanog pristupa zavodima za izvršenje sankcija i drugim mestima na kojima se nalaze lica koja su lišena slobode, kao i pravo da sa tim licima razgovara nasamo.
Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima uprave dužni su da prime Zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana.
Nadležnost Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti propisana je odredbom čl.35. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Sl. glasnik RS”, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010)
Poverenik:
1) prati poštovanje obaveza organa vlasti utvrđenih ovim zakonom i izveštava javnost i Narodnu skupštinu o tome;
2) daje inicijativu za donošenje ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređenja prava na pristup informacijama od javnog značaja;
3) predlaže organima vlasti preduzimanje mera u cilju unapređivanja njihovog rada uređenog ovim zakonom;
4) preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog zakona;
5) rešava po žalbi protiv rešenja organa vlasti kojima su povređena prava uređena ovim zakonom;
6) obaveštava javnost o sadržini ovog zakona, kao i o pravima uređenim ovim zakonom;
7) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom i drugim zakonima.
Poverenik može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).