Zaštitnik građana zatražio je od svih nadležnih organa u oblasti zdravstvenog osiguranja da postupaju po zakonima koji regulišu tu oblast i da hitno isprave propuste u radu koje su načinili prema porodilji koja je redovno uplaćivala sve doprinose, a kojoj su nepropisno promenili osnov osiguranja iz zaposlenog lica u lice koje samostalno obavlja delatnost.
Zaštitnik građana je po pritužbi porodilje pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Gradske uprave grada Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja čiji je pravni sledbenik Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.
U postupku kontrole, Zaštitnik građana je utvrdio da su nadležni organi porodilji zaposlenoj kod stranog poslodavca uskratili pravo na naknadu zarada tokom porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta iako je godinama redovno uplaćivala sve doprinose, kao i da su joj nepropisno promenili osnov osiguranja iz zaposlenog lica u lice koje samostalno obavlja delatnost.
Zaštitnik građana je iz dostavljene dokumentacije utvrdio da je došlo do povrede prava pritužilje po više osnova, među kojima je glavni propust Pokrajinskog sekretarijata koji je na osnovu istih činjenica doneo dve različite odluke dok je odlučivao o dve žalbe pritužilje i zauzeo sporan stav da se u ovom slučaju ipak ne radi o licu koje je zaposleno kod stranog poslodavca već o licu koje ostvaruje prihod po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti.
Za Zaštitnika građana je sporan i stav RF PIO kojim je pritužilji promenjeno svojstvo osiguranika iz zaposlenog lica u lice koje samostalno obavlja delatnost, a koje se prilikom odlučivanja o pravu pritužilje primenjivalo retroaktivno.
Takođe, naročito je sporan stav Ministarstva i drugih organa uprave da ugovor koji je pritužilja zaključila sa stranim poslodavcem ne predstavlja ugovor o radu u skladu sa propisima o radu Republike Srbije te da ona može imati svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti.
U preporukama za otklanjanje nedostataka, Zaštitnik građana ističe da nadležni organi bez odlaganja treba da sagledaju sve relevantne podatke i na pravilan i zakonit način utvrde pravo pritužilje po osnovu porođaja i otklone prouzrokovanu štetu, uključujući ako je to potrebno i izmenu zakonskih i podzakonskih akata.
Zaštitnik građana traži od svih kontrolisanih organa da ubuduće u svim postupcima odlučivanja o pravu na naknadu zarade trudnicama i porodiljama koje su zaposlene kod stranog poslodavca, obezbede da se status podnosioca zahteva utvrđuje na osnovu svih relevantnih podataka i priloženih dokaza, nezavisno od šifre pod kojim ih nadležni organi uprave vode.
U okviru činjenica, okolnosti i razloga Zaštitnik građana je naveo i sledeće:
Naime, iz dostavljenih izjašnjenja kontrolisanih organa proizilazi da za lica koja su zaposlena kod stranog poslodavca koji nema registrovano predstavništvo u Republici Srbiji do 13. 12. 2019. godine nije postojala precizna zakonska norma koja bi regulisala njihov status u pogledu prijave i osnova osiguranja, te su se primenjivali dostupni osnovi osiguranja. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je stupio na snagu 14. 12. 2019. godine dopunjen je čl. 12. stav 1. tačkom 3a kojom je propisano da su osiguranici samostalnih delatnosti lica koja rade na teritoriji Republike Srbije kod stranog poslodavca koji nema registrovano predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga ostvaruju naknadu, a nisu osigurani po drugom osnovu. Otuda je za odluku Zaštitnika građana o opravdanosti podnete pritužbe, od Gradske uprave grada Novog Sada zatraženo da se dodatno izjasni o tome da li će pritužilja biti u mogućnosti da, shodno čl. 17. stav 1. tačka 2. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 113/17 05 i 50/18), ostvari pravo na ostale naknade zarade po osnovu rođenja, nege deteta i posebne nege deteta, uzevši u obzir činjenicu da je usled izmene zakonske regulative, kako je ukazano, izgubila status zaposlenog lica odn. dobila status lica koja samostalno obavlja delatnost.
Zaštitnik građana smatra da za odlučivanje o upravnoj stvari u konkretnom slučaju nije od presudnog značaja pod kojom šifom se pritužilja vodi u evidencijama organa uprave, a što i prvostepeni i drugostepeni organ prilikom odlučivanja cene kao odlučujuću činjenicu. Svojstvo pritužilje kao osiguranika neophodno je utvrđivati na osnovu sveobuhvatnog sagledavanja svih raspoloživih podataka i predočene dokumentacije, a pre svega ceneći činjenicu postojanja ugovora o radu koji je sa poslodavcem zaključen, postojanje ugovorene zarade a ne naknade kao i podataka i dokaza u uplaćenim porezima i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za period koji je relevantan za obračun nakade zarade za vreme odsustva sa rada po osnovu porođaja, koje je uplaćivala u svojstvu osiguranika – zaposlenog.
Naročito je sporan stav Ministarstva i drugih organa uprave koji su postupali u konkretnom slučaju da ugovor koji je AA zaključila sa stranim poslodavcem ne predstavlja ugovor o radu u skladu sa propisima o radu Republike Srbije te da u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 3) Zakona, te da može imati svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti, što, smatra se, ni na koji način ne predstavlja kršenje zakona, već način da se tumačenjem Zakona u korist podnosioca, prevaziđe postojeća pravna praznina i obezbedi da se, s obzirom na specifičnost radnog angažovanja podnosioca, istom obezbedi adekvatna pravna zaštita i uživanje svih prava iz obaveznog socijalnog osiguranja. Navedena činjenica naročito je sporna uzevši u obzir da je imenovana u periodu koji je prethodio odsustvu sa rada Republici Srbiji uplaćivala poreze i doprinose uredno i to u svojstvu koji joj je od strane RFPIO određen (osiguranik – zaposleni) ali da se njen radno – pravni status dovodi u pitanje i tumači drugačije tek u momentu kada treba da ostvari svoja prava.
Ukoliko organi uprave zauzimaju napred navedeni stav, ne može sme smatrati zakonitim i pravičnim što su u periodu koji je prethodio odsustvu sa rada pritužilje ubirali poreze i doprinose po osnovu osiguranja koji sada sami dovode u pitanje.
Svaki od nadležnih organa mora imati u vidu da je u obavezi da postupa isključivo po zakonu, da stručno i efikasno odgovara na zahteve građana, da bude okrenut potrebama građana i njihovom ispunjavanju, otvoren i lako dostupan građanima prema kojima postupa sa uvažavanjem i pažnjom, kao i da im ne nanosi štetu već da omogućava ostvarivanje i zaštitu njihovih prava u najvećoj mogućoj meri, čuvajući istovremeno i javni interes. Državni organ koji je načinio propust u radu, shodno načelu dobre uprave, dužan je da u svakoj mogućoj meri i na svaki dozvoljen način otkloni ili umanji posledice propusta prema građanima.
Zaštitnik građana je stava da pozitivni propisi i načela dobre uprave zahtevaju od organa uprave da prema građanima postupaju u dobroj nameri, da mere koje preduzimaju budu u srazmeri sa ciljem kojem se u postupku teži i da se u svakom trenutku vodi računa o ravnoteži pojedinačnih interesa građana i zakonom utvrđenog javnog interesa. Organi uprave treba da budu pravični, nepristrasni i nezavisni u svom radu, da poštuje opravdana i razumna očekivanja, koja su svojim prethodnim postupanjem i odlukama kod građana stvorili, jer bilo kakvo drugo ponašanje je akt loše uprave koji za posledicu ima neostvarivanje prava građana, kod kojih se stvara osećaj sumnje i nesigurnosti.
Shodno navedenom, iako je u toku postupak pred pravosudnim organima odnosno iako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, te s obzirom da je podnositeljki pritužbe naneta nenadoknadiva šteta i da se pritužba odnosi na povredu principa dobre uprave , Zaštitnik građana smatra potrebnim da nadležni organi bez odlaganja sagledaju sve relevantne podatke i na pravilan i zakonit način utvrde pravo pritužilje po osnovu porođaja i otklone prouzrokovanu štetu, uključujući ako je to potrebno, i izmenu zakonskih i podzakonskih akata, ukoliko su nedostaci u istim smetnja pravilnom i pravičnom odlučivanju u konkretnoj upravnoj stvari.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).