Predlog zakona ima za cilj ustanovljavanje višeg stepena demokratičnosti i transparentnosti izbornog procesa, pre svega time što se postupak za izbor predsednika Republike usaglašava sa novim rešenjima u Predlogu novog zakona o izboru narodnih poslanika.
Na početku, važno je napomenuti rešenje kojim je dodatno precizirana definicija aktivnog i pasivnog izbornog prava u smislu Ustavne odredbe. Prema predloženom rešenju, izborno pravo ima i punoletna osoba koja je delimično poslovno sposobna, ako sud u rešenju o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije izričito utvrdio da je nesposobna da vrši izborno pravo.
Na taj način, delimično lišenje poslovne sposobnosti, samo po sebi, ne dovodi do gubitka izbornog prava. Takvim predloženim rešenjem uklanjaju se sva ograničenja izbornog prava po osnovu intelektualnih teškoća i psihosocijalnog invaliditeta i srpsko zakonodavstvo se usklađuje sa ciljevima Konvencije UN o pravima osobama sa invaliditetom.
Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima punoletni državljanin Republike Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti. Dakle, lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira predsednika Republike i da bude birano za predsednika Republike, ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo.
Postojećim Zakonom o izboru predsednika Republike (“Sl. glasnik RS”, br. 111/2007 i 104/2009-dr.zakon) – u daljem tekstu: Zakon, u članu 2. definisano je pasivno i aktivno biračko pravo na sledeći način:
„Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije (u daljem tekstu: birač).“
Kao što je to i do sada bio slučaj, izbore za predsednika Republike treba da sprovode organi koji su nadležni za sprovođenje i izbora za narodne poslanike, s tim da se predviđa da će osim Republičke izborne komisije i biračkih odbora, u krug organa za sprovođenje izbora biti uvrštene i izborne komisije jedinica lokalne samouprave i gradskih opština grada Beograda.
Članom 7. Zakona, definisani su organi koji sprovede izbore, pa se kaže:
„Izbore za predsednika Republike sprovode organi koji sprovode izbore za narodne poslanike.“
Predlogom zakona se i dalje zadržava rešenje prema kojem se na postupak sprovođenja izbora shodno primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika, tako da se Predlogom zakona samo definišu one radnje i instituti koji su specifični za izbore za predsednika Republike. S druge strane, Predlogom zakona se, po prvi put, predviđa shodna primena Zakona o opštem upravnom postupku u postupcima po pojedinim pravnim sredstvima, što je, do sada, bilo uređeno Poslovnikom Republičke izborne komisije.
U odnosu na postojeći zakon, detaljnije i potpunije se uređuje podnošenje potrebne dokumentacije uz predlog kandidata.
Povlačenje predloga kandidata i odustanak od kandidature će i dalje biti mogući do dana utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike. U odnosu na postojeće rešenje, predviđa se da grupa građana može povući predlog kandidata ako se s tim saglase svi birači koji su obrazovali grupu građana, a ne većina tih birača, kako je propisano važećim zakonom. Naravno, zadržava se mogućnost da se sporazumom o obrazovanju grupe građana mogućnost povlačenja predloga kandidata drugačije uredi.
Novinu u odnosu na postojeći zakon predstavljaju odredbe o postupanju Republičke izborne komisije u slučaju povlačenja predloga kandidata ili odustanka kandidata od kandidature, što trenutno nije pravno definisano.
Redosled kandidata na listi kandidata za izbor predsednika Republike utvrđuje se prema redosledu kojim su proglašene njihove kandidature, pri čemu se precizira da se kandidature proglašavaju po redosledu kojim su predlozi kandidata ispunili uslove za proglašenje, a redosled kandidata na ponovljenom glasanju koji imaju isti broj glasova utvrđuje se prema njihovom redosledu na prvom glasanju. To znači da se ukida postojeći institut korišćenja žreba.
Članom 14. stav 3. Zakona, koji govori o listi kandidata za izbor predsednika Republike, propisano je sledeće:
„Redni broj kandidata na listi utvrđuje se žrebom, u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.“
Uvodi se obaveza lokalnih izbornih komisija da, u roku od 96 časa od zatvaranja biračkih mesta, donesu zbirni izveštaj o rezultatima glasanja na svim biračkim mestima na njenoj teritoriji, na osnovu kojih, Republička izborna komisija, u roku od 96 časova od prijema tih izveštaja, donosi ukupan izveštaj o rezultatatima izbora. Za razliku od trenutno važećeg zakona, Predlog zakona definiše i rezultate koji treba da budu sadržani u ukupnom izveštaju.
Članom 17. Zakona, koji govori o konačnim i privremenim rezultatima izbora, propisano je sledeće:
„Republička izborna komisija zapisnički utvrđuje i objavljuje konačne rezultate izbora u “Službenom glasniku Republike Srbije” u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta.
Do objavljivanja konačnih rezultata izbora, Republička izborna komisija objavljuje privremene rezultate izbora.“
U slučaju da na glasanju nijedan kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, rok od 15 dana za ponavljanje glasanja neće se računati u odnosu na dan prvog glasanja, kako je propisano trenutno važećim zakonom, već od donošenja rešenja o ponavljanju glasanja. Ovo stoga što se Predlogom zakona uvažava okolnost da odluke u vezi sa ishodom prvog glasanja mogu da budu predmet odgovarajućih pravnih sredstava, usled kojih se dan ponovnog glasanja treba utvrditi tek po pravnosnažnosti rezultata prvog glasanja.
Članom 19. Zakona, koji govori o ponavljanju glasanja, propisano je sledeće:
„Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja.
Dan ponovljenog glasanja utvrđuje Republička izborna komisija odlukom, koja se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Dan ponovljenog glasanja mora da padne u dan u koji se ne radi.“
Za razliku od važećeg zakona, Predlog zakona posebno uređuje pitanje biračkih odbora koji treba da sprovedu ponovno glasanje. Naime, propisuje se da će ponovno glasanje sprovesti isti stalni sastav biračkih odbora, dok će prošireni sastav činiti samo predstavnici predlagača kandidata koji učestvuju u ponovnom glasanju.
Predlogom zakona se, takođe, definiše i status posmatrača na ponovljenom glasanju, tako što se propisuje da se ovlašćenje za praćenje izbora odnosi i na ponovljeno glasanje.
Istovremeno sprovođenje parlamentarnih i predsedničkih izbora
Predlogom zakona uređuju se pojedina pitanja značajna za situaciju u kojoj se izbori za narodne poslanike i izbori za predsednika Republike sprovode istovremeno.
U tom slučaju, glasa se na istim biračkim mestima, a glasanje sprovode isti birački odbori. Glasački listići, kao i kontrolni listovi za proveru ispravnosti glasačke kutije ne mogu biti iste boje za izbor predsednika Republike i za izbor narodnih poslanika. Za svako biračko mesto obezbeđuju se zasebni izvodi iz biračkog spiska, zasebne glasačke kutije i zasebne vreće za pakovanje izbornog materijala za izbor predsednika Republike i za izbor narodnih poslanika koje ne mogu biti iste boje.
U slučaju istovremenog održavanja izbora, biračima se dostavlja jedan poziv za glasanje.
Izvor: sajt Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti iz pravne baze „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com