Nacrt zakona o sezonskim radnicima u Srbiji je – neustavan, stoji u upravo objavljenom izveštaju Američke advokatske komore.
U obrazloženju se navodi da nacrt propisa, čiji je puni naziv Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima, nije usaglašen sa potvrđenim međunarodnim sporazumima i obavezama Srbije.
Izveštaj „Komentar na uticaj Nacrta zakona o sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima u Srbiji na prava za sindikalno organizovanje“ objavio je Centar za ljudska prava Američke advokatske komore u okviru programa Justice Defenders (pravosudni branioci).
U njemu se navodi da su uslovi i efekti nacrta zakona o sezonskom radu u suprotnosti sa sporazumima i međunarodnim obavezama Srbije.
Budući da u skladu sa članom 167, stav 1. tačka Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), svi zakoni moraju biti usklađeni sa ratifikovanim međunarodnim sporazumima, Nacrt zakona o sezonskim radnicima je u sadašnjem obliku, prema pravu Srbije – neustavan, ocenila je Američka advokatska komora.
Nacrt zakona, kako se ističe, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa obavezama Srbije u pogledu ljudskih prava, uključujući i one koje proističu iz članstva u Međunarodnoj organizaciji rada i njenim potvrđenim konvencijama.
U izveštaju Američke advokatske komore navodi se da je Vlada Srbije predstavila zakon o sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima za koji se predviđa da će biti usvojen pre aprila 2022. Nacrt zakona širi upotrebu nestandardnih oblika radnog angažovanja šireći broj industrijskih grana i vrsta poslova koji se mogu smatrati sezonskim i produžuje dozvoljeno maksimalno trajanje takvih ugovora.
U isto vreme, Nacrt zakona stavlja nestandardne oblike radnog angažovanja uređene ovim zakonom van tradicionalnog sistema rada, lišavajući ogroman broj radnika njihovih radnih prava, uključujući i pravo na sindikalno organizovanje, ističe se u izveštaju.
Dalje, kako se dodaje, Nacrt zakona spušta kriterijume u pogledu angažovanja i upošljavanja radnika iz inostranstva kada se angažuju pod nestandardnim oblicima radnog angažovanja “što posebno zabrinjava u svetlu nedavnih incidenata i optužbi u pogledu prinudnog rada stranaca kao posledice trgovine ljudima u Srbiji”.
Nacrt zakona, kako se ocenjuje, utiče ne samo na radnike u sezonskom zapošljavanju i njihova prava na sindikalno organizovanje, već i na sindikalno organizovanje onih radnika koji su u tradicionalnim oblicima rada u skladu sa postojećom regulativom o radu.
U dokumentu se ističe da Zakon o radu u odredbi čl. 206. (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) Republike Srbije koji je trenutno na snazi, ekspllicitno garantuje prava sindikalnog organizovanja radnika koji se nalaze u stalnom radnom odnosu.
Ipak, član 2. Nacrta zakona eksplicitno kaže da će angažovanje u skladu s ovim zakonom biti smatrano radom van radnog odnosa. Posledično, ako ovaj Nacrt zakona bude usvojen radnici će biti van radnog odnosa i bez prava na sindikalno organizovanje”, upozorava se u izveštaju.
Oduzimanje radnicima slobode organizovanja i kolektivnog pregovaranja ovim Nacrtom zakona, nije u skladu sa brojnim međunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela.
“Pored obaveza preuzetih članstvom u Međunarodnoj organizaciji rada u pogledu poštovanja i promovisanja slobode udruživanja, Srbija je ratifikovala i fundamentalne konvencije Međunarodne organizacije rada u poglledu slobode udruživanja, zaštite prava organizovanja i priznavanja kolektivnog pregovaranja. Srbija je takođe priznala prava svih da formiraju ili se priključe sindikatima i preduzela mere da ta prava pripadaju svima, kao i da sindikati mogu da funkcionišu samostalno na osnovu paktova UN o ljudskim pravima kao i slobodu udruživanja i cilju zaštite svojih interesa i prava na kolektivno pregovaranje u Revidiranoj evropskoj socijalnoj povelji”, navodi se u dokumentu.
Američka advokatska komora ukacuje da Nacrt zakona bitno proširuje spektar radnika koji se smatraju radnicima van radnog odnosa i negativno utiče na pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje.
Zloupotreba radnih prava migranata i stranih radnika u Srbiji je u porastu i Nacrt zakona će verovatno pogoršati situaciju, ocenjuje se u ovom izveštaju.
Dalje, ukazuje se da su, prema procenama nevladinih organizacija, uslovi iz ugovora kršili zakone Srbije u pogledu maksimuma dnevnih radnih sati i slobodnih dana, i omogućavali su davanje otkaza radnicima koji pokušaju da se organizuju u sindikat.
Konstatuje se da su, s obzirom da ti radnici ne mogu pristupiti kanalima kolektivnog pregovaranja za poboljšanje svojih radnih uslova, uvučeni u zatvoreni krug zloupotrebe i nemoći, “koji je već dokumentovan u drugim kontekstima i koji će takođe ugroziti radne uslove za sve radnike u obuhvaćenim sektorima”.
“Ukratko rečeno, zaštita prava na sindikalno organizovanje je imperativ kod radnika migranata, zato što su podložniji lošim radnim uslovima, krađi nadnice i surovim ekonomskim uslovima. Suzbijanje slobode udruživanja i kolektivnog pregovaranja na osnovu ovog Nacrta zakona, samo će pogoršati izrabljivačke uslove rada i rizike po bezbednost i zdravlje na radu, što je u suprotnosti sa brojnim konkretnim obavezama Međunarodne organizacije rada koje Srbija prihvatila, kao i sa navedenim fundamentalnim konvencijama”, ističe se u izveštaju.
U tekstu se ukazuje da je poštovanje slobode udruživanja je ključno za efikasnu zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu, kako je već prepoznato brojnim konvencijama Međunarodne organizacije rada kojima je Srbija pristupila.
“Na primer, prema Konvenciji o bezbednosti i zdravlju na radu iz 1981. godine, članice koje su ratifikovale konvenciju, poput Srbije, prihvatile su obavezu da osiguraju sporazume sa predstavnicima radnika ili njihovim reprezentativnim organizacijama, da sarađuju i konsultuju se sa poslodavcem o svim aspektima bezbednosti i zdravlja na radu. Slično tome, Srbija je prihvatila međunarodne obaveze da obezbedi jednake mogućnosti i tretman svih regularnih radnika migranata u pogledu prava sindikalnog organizovanja na osnovu Konvencije o radnicima migrantima iz 1975. godine”, navodi se, između ostalog, u izveštaju Centra za ljudska prava Američke advokatske komore.
Inače, program Justice Defenders (pravosudni branioci), u okviru kojeg je objavljeno ovo istraživanje, mobiliše globalnu pravnu zajednicu da podrži branioce ljudskih prava širom sveta koji se suočavaju sa odmazdom za svoj rad. Program je nedavno – u julu 2021. godine – pokrenuo svoj “Labor portfolio”, preko kojeg se pruža pomoć braniteljima radnih prava i koji ima za cilj unapređenje radnih prava i poboljšanje uslova rada.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije (www.sindikat.rs).