Aktuelna rešenja u budućem Zakonu o radu

Predstavnici radnika odlučno protiv aktuelnih rešenja za budući Zakon o radu. Kao i u vreme Radulovića, sporne odredbe o naknadama za godišnji odmor, bolovanja, i o minulom rad
Čuvari radničkih prava mogli bi da napuste pregovore sa vlastima.
Ni posle tri meseca dogovaranja između poslodavaca, sindikata i vlasti ne zna se kako će izgledati radno zakonodavstvo u Srbiji, a sve su prilike da će pregovore napustiti radnički predstavnici. Tempo rada je od ove nedelje ubrzan i pregovarači se sastaju svakodnevno, ali pomaka gotovo da nema.
Radna verzija Nacrta zakona o radu koju je ponudilo Ministarstvo rada nije naišla na odobravanje sindikalaca, a čini se da se javljaju i nova razmimoilaženja. Sporne odredbe eks-ministra Saše Radulovića, u vezi sa naknadom za korišćenje godišnjeg odmora i bolovanja, ponovo su kamen spoticanja u definisanju novog predloga.
Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” ističu da su neprijatno iznenađeni što su u radnoj verziji prošireni instituti na kojima radi Radna grupa za izradu tog dokumenta. Do sada se pregovaralo o radu na određeno vreme, otkazu od strane poslodavca, otpremninama, proširenom dejstvu kolektivnog ugovora i minimalnoj zaradi, što je trebalo da pospeši zapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta, pa je dodavanje novih apsurdno i potpuno nepotrebno.
– Radna grupa je potrošila tri meseca u veri da taj posao nije uzaludan, kako se sada ispostavilo – kaže za “Novosti” Zoran Mihajlović iz SSSS. – “Pročešljali” smo četvrtinu teksta, ali čini se da se na mala vrata potura povučeni nacrt, koji izgleda i nije bio Radulovićev, već ministra Lazara Krstića. Sve ovo nas vraća u robovlasnički sistem i nećemo ni pod kojim uslovima razgovarati o naknadama, koje će smanjiti zarade za 10 do 15 odsto na godišnjem nivou. Ako na to dodamo i najavljenih 10 procenata manje u javnom sektoru, pa svi ćemo raditi za minimalac.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije smatra da se postojeći zakon mora uskladiti sa evropskim.
– Zakon o radu se mora promeniti kako bi se uskladio sa evropskim zakonodavstvom, jer u postojećem se nalaze rešenja iz samoupravnog perioda – tvrdi Atanacković. – Kod nas zaposleni primaju lični dohodak, koji predstavlja deo profita koji se deli zaposlenima. To treba promeniti i javno reći da zaposleni primaju platu, što je trošak za poslodavca.
On naglašava da je prihvaćena 40-časovna radna nedelja, odnosno poslodavci mesečno plaćaju 176 sati, a trebalo bi 165, jer to je efektivni rad, a ostalo vreme se računa kao pauza za topli obrok.
– Zarada ne bi trebalo da sadrži nekoliko elemenata, kao što su topli obrok, regres ili prevoz, jer to ne postoji nigde u Evropi – tvrdi Dragoljub Rajić iz UPS. – Prilikom zapošljavanja radnik bi trebalo da se dogovori o visini zarade sa poslodavcem, a tom prilikom bi bili zaračunati svi ovi elementi.
Izvor: Večernje Novosti.