Do sada se paušalcima porez za narednu godinu mogao povećati do 10% u odnosu na prethodnu, a od 2023. godine predviđeno je da prestane da važi odredba u Uredbi o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 94/2019, 96/2019-isp. i 156/2020) – dalje: Uredba, tako da bi porez mogao biti znatno veći. Promena bi mogla da se dogodi u nezgodnom trenutku, u vreme aktuelne krize i visoke inflacije.
Članom 6. stav 1. Uredbe, propisano je:
“U slučaju da se kao rezultat promene načina utvrđivanja paušalnog poreza utvrđeni iznos osnovice poveća za više od 10% u odnosu na iznos utvrđen za prethodnu godinu, primenjivaće se povećanje od 10% godišnje dok iznos obaveze ne dostigne iznos koji je u skladu sa novim načinom obračuna, zaključno za 2022. godinu.”
Može doći do toga da se poveća ta obaveza za paušalce. Oni koji su imali obavezu od 20.000, ako se zadrži to ograničenje od 10%, imaće obavezu od 28.000-29.000, što nije malo, ali bez tog ograničenja ta obaveza može da ide možda na 50 ili 60.000, što bismo svakako hteli da izbegnemo, objasnili su u NALED-u, i dodali da bi takva praksa mogla da dovede do toga da pojedini paušalci zatvore svoje radnje što ne bi bilo dobro ni za njih, kao ni društvo u celini.
Inicijativa koju su nedavno uputili NALED i Digitalna zajednica Ministarstvu finansija se odnosi na to da se ograničenje o rastu od 10% nastavi i u narednim godinama, kao i da bi s obzirom na inflaciju bilo prihvatljivo da se nameti povećaju za stopu inflacije plus 10 odsto ali ne više od toga. Ocenili su da bi se u slučaju usvajanja predloga, on mogao primenjivati od početka naredne godine.
Inicijativom je obuhvaćen i dodatni predlog – da se promeni način obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta.
Prema analizi, samo dve delatnosti koje su tipične za rad na internetu, a to su nastava stranih jezika i virtuelni asistenti da ima 39.000 naših sugrađana koji su angažovani na tim poslovima, a koji ni na koji način nisu deo sistema, nisu ni u jednom poreskom režimu, ne plaćaju porez i nemaju nikakve odgovarajuće benefite zaštite po osnovu plaćanja poreza i doprinosa, te je stoga važno da pronaći prihvatljivu meru oporezivanja.
Kako je dalje objašnjeno, prosečna plata nastavnika jezika je oko 80.000 dinara, dok više od 70% asistenata zarađuje oko 70.000 dinara mesečno. Ukoliko bi od toga plaćali poreze I doprinose u iznosu od 50.000-60.000 dinara, to bi za njih bilo neisplativo, posebno ako rade u većim gradovima kao što su Beograd ili Novi Sad, pošto je veći porez nego u manjim mestima.
Ako bi imali manji poreski zahvat odnosno iznos koji je prihvatljiv za nekog ko zarađuje oko 70.000 dinara radom na internetu, onda bi iznos oko 25.000 dinara poreza i doprinosa bio prihvatljiv, što je mnogo manje u odnosu na ono što bi sada morali da plate, što je gotovo 80%. Pretpostavlja se da bi najmanje dve trećine onih kojih su sada u sivoj radnoj zoni prešlo i registrovalo se u paušalni način oporezivanja. Procene su da bi država na osnovu toga prihodovala preko 600 miliona dinara na godišnjem nivou.
Izvor. sajt NALED-a (www.naled.rs)
Izvor: izvod iz propisa je preuzet iz pravne baze “Propis Soft”, redakcija Profi Sistem Com