U revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja javnih preduzeća i društava kapitala koje je Državna revizorska institucija (DRI) sprovela u 2020. i 2021. godini, utvrđeni su problemi i nedostaci u uspostavljanju interne finansijske kontrole, izjavio je predsednik DRI.
Utvrđeni nedostaci doprineli su pogrešnom iskazivanju podataka o prihodima i primanjima u iznosu od oko dve milijarde dinara, pogrešnom iskazivanju podataka o rashodima i izdacima u iznosu od oko devet milijardi dinara, nepravilnostima u vezi sa popisom imovine i obaveza u iznosu od 4,72 milijarde dinara, neusaglašavanju potraživanja i obaveza pre sastavljanja finansijskih izveštaja, pogrešnim iskazivanjima finansijske/stalne imovine, finansijske/obrtne imovine, nefinansijske imovine, obaveza i kapitala u ukupnom iznosu od oko 365 milijardi dinara, kao i nepravilnosti prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki.
Tokom predstavljanja izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja – „Efikasnost uspostavljanja interne finansijske kontrole u javnim preduzećima i društvima kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa”, istaknuto je da interna revizija nije uspostavljena kod 45 odsto javnih preduzeća i društava kapitala koja imaju obavezu uspostavljanja interne revizije, a kod kojih su izvršene revizije u 2020. i 2021. godini.
Zakon o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009,…,138/2022) propisuje:
„Interna revizija
Član 82.
Korisnici javnih sredstava uspostavljaju internu reviziju.
Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.
Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava.
Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavljanja revizije i izveštavanju o obavljenoj reviziji.
Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja organizacijom da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje ciljeva organizacije.
Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja datom organizacijom, upravljanja rizicima i kontrole.
Internu reviziju obavljaju interni revizori.
Interni revizori u vršenju funkcije, primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.
Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.
Rukovodilac iz stava 1. ovog člana do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o funkcionisanju sistema interne revizije.
Ministar propisuje zajedničke kriterijume za organizovanje i standarde i metodološka uputstva za postupanje i izveštavanje interne revizije i bliže uređuje poslove interne revizije u javnom sektoru.“
Kod 78 odsto revidiranih subjekata u 2020. i 2021. godini utvrđeno je da sistem interne finansijske kontrole nije uspostavljen na način kojim bi svojim funkcionisanjem obezbedio poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima, integritet finansijskih i poslovnih izveštaja, ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje sredstava, kao i postizanje drugih ciljeva, poručeno je.
Najveći broj nepravilnosti u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) utvrđen je kod upravljanja rizicima – 33 odsto, kontrolnog okruženja – 32 odsto i kod kontrolnih aktivnosti – 23 odsto ukupnih nepravilnosti.
Revizija je pokazala da je, prema podacima Centralne jedinice za harmonizaciju (CJH), u 2020. i 2021. godini bilo ukupno 41 JP na centralnom nivou, čiji su poslovni rashodi u 2020. godini iznosili oko 510 milijardi dinara, a poslovni prihodi oko 552 milijarde dinara. Godišnji izveštaj o sistemu FUK za 2020. godinu CJH dostavilo je 36 JP na centralnom nivou, od ukupno 41, što znači da je stopa izveštavanja 87,8 odsto. Pet JP na centralnom nivou, nisu dostavili godišnji izveštaj o sistemu FUK za 2020. godinu“, rekao je ovlašćeni državni revizor.
Cilj revizije bio je da se utvrdi da li uspostavljeni sistem interne finansijske kontrole u izabranim JP na centralnom nivou obezbeđuje ostvarivanje ciljeva preduzeća u skladu sa propisima i principima dobrog finansijskog upravljanja (pravilno, ekonomično, efikasno i efektivno) i da se proveri na koji način CJH obavlja poslove iz svoje nadležnosti.
Revizija je pokazala da je potrebno unaprediti uspostavljenu internu finansijsku kontrolu i dodatno podići svest i razumevanje njenog značaja, kako bi se poboljšalo ostvarivanje ciljeva i zadataka poslovanja na ekonomičan, efikasan i efektivan način.
„Finansijsko upravljanje i kontrola
Član 81.
Korisnici javnih sredstava uspostavljaju finansijsko upravljanje i kontrolu, koja se sprovodi politikama, procedurama i aktivnostima sa zadatkom da se obezbedi razumno uveravanje da će svoje ciljeve ostvariti kroz:
1) poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima;
2) realnost i integritet finansijskih i poslovnih izveštaja;
3) ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje sredstava;
4) zaštitu sredstava i podataka (informacija).
Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata sledeće elemente:
1) kontrolno okruženje;
2) upravljanje rizicima;
3) kontrolne aktivnosti;
4) informisanje i komunikacije;
5) praćenje i procenu sistema.
Finansijsko upravljanje i kontrola organizuje se kao sistem procedura i odgovornosti svih lica u organizaciji.
Za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole, odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava. Rukovodilac korisnika javnih sredstava može preneti nadležnost za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole na lice koje on ovlasti.
Rukovodilac iz stava 4. ovog člana do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole.
Ministar utvrđuje zajedničke kriterijume, metodologiju i standarde za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.“
Prema rečima ovlašćenog državnog revizora, CJH je obezbedila neophodne uslove za uspostavljanje i funkcionisanje adekvatnog sistema FUK i IR kod JP na centralnom nivou, dok je sagledavanje kvaliteta uspostavljenog sistema FUK kod JP na centralnom nivou vršila kroz Konsolidovani godišnji izveštaj o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u RS.
Izvor: sajt Državne revizorske institucije (www.dri.rs)
Izvor: izvodi iz propisa su preuzeti iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com