Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ispunjavajući svoju zakonsku obavezu, dostavio je 21.03.2023. godine Narodnoj skupštini Republike Srbije Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u 2022. godini. Podsećamo da je članom 36. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“ br.120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), propisano:
“U roku od tri meseca od okončanja fiskalne godine, Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radnjama preduzetim od strane organa vlasti u primeni ovog zakona, kao i o svojim radnjama i izdacima.
Pored izveštaja iz stava 1. ovog člana, Poverenik podnosi Narodnoj skupštini i druge izveštaje, kada oceni da je to potrebno.”
Ovaj izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Poverenik) za 2022. godinu je osamnaesti godišnji izveštaj o radu Poverenika u sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) i četrnaesti u sprovođenju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) koji Poverenik podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Glavna karakteristika rada Poverenika u 2022. godini je ogromno povećanje broja predmeta u radu, nesrazmerno u odnosu na sve prethodne godine. Ovo se posebno odnosi na predmete iz oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i broj žalbi na postupanje organa vlasti po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Tako je u 2022. godini Poverenik formirao ukupno 18.701 predmet (u 2021. godini: 12.221), u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja 13.285 predmeta (u 2021. godini: 7.244), u oblasti zaštite podataka o ličnosti 4.116 predmeta (u 2021. godini: 3.366) i u obe oblasti 1.300 predmeta (u 2021. godini: 1.611).
Istovremeno, u 2022. godini Poverenik je okončao postupak u ukupno 17.672 predmeta (u 2021. godini: 12.210), u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja 12.769 predmeta (u 2021. godini: 7.341), u oblasti zaštite podataka o ličnosti 3.589 predmeta (u 2021. godini: 3.261) i u obe oblasti 1.314 predmeta (u 2021. godini: 1.608).
Uzrok za ovakvo stanje je, pre svega, u početku primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (od 17.02.2022. godine) koji je u velikoj meri (za oko 30%) proširio krug organa vlasti na koje se odnose obaveze iz tog zakona, značajno proširio ovlašćenja Poverenika u ovoj oblasti ali i uticao na onemogućavanje zloupotrebe ovog prava na način na koji su one vršene pre izmena zakona.
Sve navedeno je uticalo da se veliki broj (nekoliko hiljada) predmeta praktično „prelio“ iz prekršajnih sudova na Poverenika.
Nažalost, uprkos značajnim normativnim izmenama koje su uticale da se stanje u ovoj oblasti ljudskog prava osetno popravi, pojavili su se novi brojni (više hiljada) slučajevi zloupotrebe prava koji u priličnoj meri otežavaju ostvarivanje prava, sa jedne strane, ali i opterećenju budžeta Republike Srbije, sa druge strane.
Otežanom ostvarivanju ovog prava doprinela je i promena stava Upravnog suda u odnosu na priznavanje troškova za podnošenje žalbe a što istovremeno predstavlja i veliki udar na budžete organa vlasti, posebno onih koji su ekonomski najslabiji, kao što su mesne zajednice, centri za socijalni rad, osnovne škole, domovi zdravlja…
Kako bi ova štetna pojava bila onemogućena neophodno je izvršiti dodatne izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i nadam se da će to biti ostvareno tokom 2023. godine.
Uprkos navedenim problemima, ipak se može konstatovati da promene zakona ostvaruju svrhu zbog kojih su donete i da se stanje u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja sve više popravlja iako još uvek nije na željenom i neophodnom nivou.
Što se tiče stanja u oblasti zaštite podataka o ličnosti, ohrabruje činjenica da je tokom 2022. godine intenzivno nastavljen rad na izradi Strategije zaštite podataka o ličnosti za period do 2030. godine i očekujem da u 2023. godini ova strategija i bude usvojena kao i da se izvrše neophodne izmene i dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u skladu sa potrebama uzrokovanim razvojem digitalizacije, sve većom upotrebom veštačke inteligencije i sve češćom obradom biometrijskih podataka o ličnosti.
Ukupno gledano, stanje u oblastima ljudskih prava koja štiti Poverenik se je bolje u odnosu na prethodne godine ali još uvek nije na nivou koji bi se mogao oceniti u dovoljnoj meri zadovoljavajućim.
Ovakvoj oceni stanja na pozitivan način doprinosi i činjenica da je Poverenik iskoristio mogućnost koja mu je data izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i otvorio u Novom Sadu prvu kancelariju van sedišta u Beogradu a tokom 2023. godine planirano je i otvaranje kancelarija u Kragujevcu i Nišu, što će doprineti da svi građani Srbije imaju približno iste mogućnosti da se obrate Povereniku u cilju zaštite ljudskih prava koja on štiti.
U očekivanju da će se trend poboljšanog ostvarivanja prava koja štiti Poverenik nastaviti i u 2023. godini,
Izveštaj je dostavljen i Vladi Republike Srbije i istaknut na veb prezentaciji Poverenika.
Izvor: sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (www.poverenik.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.