Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije saopštilo je da se novi Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kojim se uvodi niz novih rešenja, a sve u cilju veće zaštite zaposlenih, a koji je usvojila Vlada Republike Srbije, trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri.
Ministarstvo je povodom navoda Političke platforme „Solidarnost“, u vezi donošenja novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, saopštilo da je Radna grupa Ministarstva pripremila nacrt tog zakona, a sve u cilju unapređenja uslova rada za zaposlene i smanjenje povreda na radu.
Novine u odnosu na važeći zakon su: propisivanje obaveze poslodavca da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda; obaveze poslodavca da izda dozvolu za rad zbog veće zaštite zaposlenih pri obavljanju određenih visokorizičnih poslova (prilikom izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama).
Takođe, propisana je veća nadležnost inspektora rada da zabrani rad na privremenim ili pokretnim gradilištima od tri, odnosno 15 ili 30 dana u zavisnosti od toga koliko puta su utvrđene okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu, kada utvrdi da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Inspektor rada je dužan da zabranu rada javno istakne na gradilištu, a gradilište vidno obeleži.
Maksimalne kazne su povećane sa 1.000.000 na 2.000.000 dinara.
Kako bi se unapredile evidencije o povredama na radu novim zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu se uvodi jedinstveni registar povreda na radu koji će obezbediti brojne pozitivne efekte: elektronsku prijavu povreda na radu, smanjenje troškova, ušteda vremena za poslodavce, ubrzavanje procesa ostvarivanja prava, dostupnosti podataka o izvoru i uzroku povreda na radu, sistematsku obradu i analiziranje podataka.
Da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vodi brigu o svim zaposlenima, ukazuju i podaci o izvršenim inspekcijskim nadzorima u prethodnom periodu.
U 2022. godini, inspektori rada su zbog utvrđenih nezakonitosti podneli 3.994 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od kojih 2.441 u oblasti radnih odnosa, 1.324 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 229 prema Zakonu o inspekcijskom nadzoru i drugim propisima.
Na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnosili inspektori rada u 2022. godini, poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u iznosu od 184.815.380 dinara.
Takođe, inspektori rada su u 2022. godini podneli i 52 krivične prijave, od kojih 42 krivične prijave protiv odgovornih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo izazivanja opasnosti neobezbeđenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu i 10 krivičnih prijava protiv odgovornih lica u oblasti radnih odnosa zbog uskraćivanja prava na osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja.
Trenutno je popunjeno 237 radnih mesta inspektora rada.
U 2022. godini, u Inspektoratu za rad su u radni odnos na neodređeno vreme primljena 42 inspektora rada, dok je 1. marta 2023. godine primljeno još 9.
U toku je javni konkurs za popunjavanje još 8 radnih mesta inspektora rada.
Trenutni ljudski kapaciteti inspekcije rada omogućuju punu kontrolu sprovođenja propisa u oblasti rada, a dosledniju primenu i efikasniji nadzor svakako će pospešiti veći broj inspektora rada.
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji ide u korak sa zemljama članicama EU i u narednom periodu Ministarstvo će u saradnji sa socijalnim partnerima nastaviti sa izmenama i unapređenjem zakonodavstva u ovoj oblasti, intenziviraće rad na promociji i unapređenju kulture rada i kroz inspekcijske nadzore pojačati aktivnosti na smanjenju ,,rada na crno”, navodi se u saopštenju.
Podsećamo, trenutno važećim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017-dr.zakon) uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
U smislu ovog zakona:
1) Zaposleni jeste domaće ili strano fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja;
2) Poslodavac jeste domaće ili strano pravno lice, odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica:
(1) kao poslodavac u smislu ovog zakona smatra se i fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom, izuzimajući lice, koje posao obezbeđuje u domaćinstvu i nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji obavljaju posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi,
(2) kao poslodavac smatra se i fizičko lice koje sa članovima svog porodičnog domaćinstva obavlja privrednu ili drugu delatnost;
3) Predstavnik zaposlenih jeste lice izabrano da predstavlja zaposlene u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca;
4) Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih;
5) Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca, radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih;
6) Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilištima, objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca;
7) Radna okolina jeste prostor u kojem se obavlja rad i koji uključuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada;
8) Sredstvo za rad jeste:
(1) objekat koji se koristi kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekat na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama (instalacije fluida, grejanje, električne instalacije i dr.),
(2) oprema za rad (mašina, uređaj, postrojenje, instalacija, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada,
(3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.),
(4) pomoćna konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.),
(5) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada;
9) Sredstvo i oprema za ličnu zaštitu na radu jeste odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog;
10) Opasne materije jesu eksplozivne, zapaljive, oksidirajuće, otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije utvrđene standardima i drugim propisima, a koje se proizvode, koriste ili skladište u procesu rada, kao i materije čija su svojstva, kada su vezane za neke supstance, opasna po život i zdravlje zaposlenih;
11) Opasnost jeste okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog;
12) Opasna pojava jeste događaj kojim su ugroženi ili bi mogli da budu ugroženi život i zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od povređivanja zaposlenog;
13) Rizik jeste verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti;
14) Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu;
15) Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika;
16) Radno mesto sa povećanim rizikom jeste radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika na kome, i pored potpuno primenjenih mera u skladu sa ovim zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog;
17) Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova;
18) Pravno lice za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih, bioloških i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti jeste prvno lice kojem je ministar nadležan za rad izdao licencu, u skladu sa ovim zakonom;
19) Služba medicine rada jeste služba kojoj poslodavac poveri obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih;
20) Stručni nalaz jeste izveštaj o izvršenom pregledu i proveri opreme za rad ili ispitivanju uslova radne okoline sa zaključkom da li su primenjene ili nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu;
21) Odgovorno lice za obavljanje pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, kao i za potpisivanje stručnih nalaza, jeste lice sa licencom za vršenje tih poslova (u daljem tekstu: odgovorno lice);
22) Licenca jeste ovlašćenje koje ministar nadležan za rad daje pravnom ili fizičkom licu za obavljanje određenih poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom;
23) Prevencija jeste proces obezbeđivanja mera na radnom mestu i u radnoj okolini kod poslodavca u cilju sprečavanja ili smanjenja rizika na radu;
24) Jezik koji zaposleni razume jeste maternji jezik, jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj poslodavac ima sedište, odnosno zaposleni obavlja poslove i koji zaposleni govori, čita i piše, kao i jezik koji je utvrđen kao uslov za obavljanje poslova radnog mesta.
Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com