U Srbiji danas radi manje od 3000 republičkih inspektora, odnosno jedan inspektor na 1200 stanovnika. Čak 44% inspekcijskih nadzora obavlja se vanredno, odnosno 65% nadzora bez izdatog naloga – dok je preventivno delovanje prisutno u samo oko 1% slučajeva. Upravo zato, nacrt izmena i dopuna Zakona o inspekcijskom nadzoru usmeren je na jačanje preventivne uloge inspekcija i sistema e-Inspektor, povećanje broja inspektora i poboljšanje njihovih uslova rada, kao ključnih mehanizama za suzbijanje sive ekonomije i nastavak digitalizacije inspekcijskog nadzora. Ovo je rečeno na sastanku predstavnika Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i članova NALED-a.
– Naša uloga je da unapredimo inspekcijski nadzor kroz izmene i dopune ovog sistemskog zakona, za šta nam je potrebna pomoć i koordinacija sa privredom – rekao je pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Resorno ministarstvo uradilo je pre više od pet godina i Funkcionalnu analizu republičkih inspekcija sa analizom kapaciteta, kao i Akcioni plan zapošljavanja inspektora za period 2019-2021.
– Kako bi inspekcijama bila pružena pomoć i kako bi se rešio problem nedostajućih resursa i uvećala efikasnost inspekcijskog nadzora, potrebno je ažurirati analize koje imamo i doneti novi akcioni plan – naveo je pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Aktuelni Zakon o inspekcijskom nadzoru donet je pre 10 godina, a potrebna je njegova revizija u skladu sa aktuelnim potrebama, istakla je vodeća savetnica za konkurentnost u NALED-u.
U okviru projekta Podrška reformi javne uprave u procesu pristupanja EU, koji sprovodi NALED, a finansira GIZ, pripremljena je ex-post i ex-ante analiza efekata Zakona o inspekcijskom nadzoru i u toku je izrada Nacrta izmena i dopuna Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji će se razmatrati i dorađivati u okviru Radne grupe, a koju će obrazovati Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Savetnik za propise i inspekcije u NALED-u, osvrnuo se na analizu efekata po ključnim temama, kao što su procena rizika i planiranje inspekcijskog rada, koordinacija inspekcija i sprečavanje i suzbijanje sive ekonomije.
– Pošto su klasične kontrole i korektivno-represivne mere zastupljene u 98% slučajeva, potrebno je više se usmeriti na preventivno delovanje inspekcija. U tom cilju je potrebno utvrditi Smernice o preventivnom delovanju inspekcija, koje bi uključile standardizaciju postupanja, modele akata i objašnjenja, kao i uvesti oblike preventivnog delovanja u godišnje radne ciljeve inspektora.
Zbog težine i zahteva samog posla, niske plate i česte izloženosti različitim vrstama pritisaka, pravni položaj inspektora je ocenjen kao nepovoljan. Potrebno je preduzeti mere za popularizaciju radnog mesta inspektora, sa čime su predstavnici privrede saglasni.
Čak 82% inspektora smatra da je potrebno radno mesto inspektora razvrstati u posebna, inspekcijska zvanja, pokazala je anketa NALED-a i Ministarstva državne uprave. Među ključnim preporukama su i veće plate i bolja pravna zaštita inspektora. Digitalizacija rada kroz eInspektor dodatno je unapredila efikasnost i transparentnost nadzora.
Jedna od glavnih novina Nacrta zakona je centralizovan prijem u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i prethodna ocena urednosti i osnovanosti predstavki iz nadležnosti republičkih inspekcija, davanje neobavezujućeg mišljenja uz prosleđenu predstavku inspekciji i davanje obaveštenja o nadležnostima inspekcije. Preporuka je da se zakonski urede evidencija o predstavkama i podnosiocima predstavki i obaveza čuvanja identiteta podnosioca predstavke.
Izvor: sajt Naleda (www.naled.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.