Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama (u daljem tekstu: Predlog zakona).
Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, br. 119/12, 68/15, 113/17, 91/19, 44/21 – dr. zakon, 44/21, 130/21 i 138/22 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je, između ostalog, da se u centralnom registru faktura, kao informacionom sistemu koji vodi Ministarstvo finansija – Uprava za trezor (u daljem tekstu: Uprava za trezor), vrši evidentiranje elektronskih faktura i drugih zahteva za isplatu u elektronskom obliku, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici. Pri tom, u članu 4a Zakona propisan je pravni osnov za donošenje podzakonskog akta kojim ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način i postupak evidentiranja elektronskih faktura u centralnom registru faktura, kao i način vođenja i sadržaj centralnog registra faktura. Dosadašnja primena Zakona, kao i inspekcijski nadzor kod subjekata javnog sektora, pokazali su da subjekti javnog sektora savesno primenjuju odredbe ovog zakona, te svoje novčane obaveze u komercijalnim transakcijama izmiruju u skladu sa propisanim rokovima. Istovremeno, uočeno je da pomenuti subjekti ne vrše ažurno evidentiranje izmirenja novčanih obaveza u informacionom sistemu Uprave za trezor, zbog čega se mnoge od faktički izmirenih novčanih obaveza subjekata javnog sektora vode kao neizmirene. Posledično, izveštaji o zaduženju subjekata javnog sektora, koji se sačinjavaju na osnovu podataka iz informacionog sistema Uprave za trezor, bitno odstupaju od stvarnog stanja zaduženja subjekata javnog sektora, a koje je značajno manje od onog iskazanog u informacionom sistemu Uprave za trezor. U vezi sa pomenutim odstupanjem izveštaja o zaduženju subjekata javnog sektora od stvarnog stanja, ukazujemo da je članom 9. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22, 92/23 i 94/24) propisano da se korisnicima javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, kao i ostalim pravnim licima i drugim subjektima koji ne pripadaju javnom sektoru, a kojima se vrši prenos sredstava iz budžeta, otvara poseban namenski dinarski račun kod Uprave za trezor za ta sredstva, koji se uključuje u sistem konsolidovanog računa trezora. Shodno članu 4. stav 2. tačka 5) Pravilnika o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod Uprave za trezor („Službeni glasnik RS”, br. 11/23, 84/23 i 103/24), tip KJS 7 – Ostali korisnici javnih sredstava, obuhvata sledeće korisnike javnih sredstava: javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine, 4 jedinice lokalne samouprave i pravna lica osnovana od strane tih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini). Saglasno navedenom, tip KJS 7 – Ostali korisnici javnih sredstava, za prenos sredstava iz budžeta otvaraju poseban namenski dinarski račun kod Uprave za trezor za ta sredstva, dok za sredstva koja nisu iz budžeta koriste račune otvorene kod poslovnih banaka. Uprava za trezor nema mogućnosti uvida u promet po računima koje korisnici javnih sredstava, koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, imaju otvorene kod poslovnih banaka, a što se odnosi i na izmirivanje novčanih obaveza koje se vrši preko tih računa, zbog čega dolazi do odstupanja izveštaja o zaduženju subjekata javnog sektora od stvarnog stanja. Prema zvaničnim i javno objavljenim podacima, na dan 17. oktobra 2025. godine ukupno stanje neizmirenih obaveza u Centralnom registru faktura (u daljem tekstu: CRF) iznosi 50.531.407.276,58 dinara, od čega: Republika (direktni) – 16.159.447.365,27 dinara, Republika (indirektni) – 32.210.454.661,26 dinara, lokal ostalo – 91.410.627,60 dinara, lokal škole – 2.068.844.692,72 dinara i APV – 1.249.929,73 dinara. Na isti dan, ukupno stanje neizmirenih obaveza u Registru izmirenja novčanih obaveza (u daljem tekstu: RINO) iznosi 10.083.658.955,48 dinara, od čega Republika (indirektni) – 10.083.658.955,48 dinara. Međutim, a kako je prethodno navedeno, dosadašnji inspekcijski nadzor kod subjekata javnog sektora pokazao je da subjekti javnog sektora ne vrše ažurno evidentiranje izmirenja novčanih obaveza u informacionom sistemu Uprave za trezor, zbog čega je opravdana pretpostavka da su novčane obaveze, koje su evidentirane kao neizmirene u CRF-u i RINO-u na dan 17. oktobra 2025. godine, faktički delimično ili u potpunosti izmirene, a što za posledicu ima netačne zvanične podatke o zaduženju subjekata javnog sektora. Kako su tačni podaci o zaduženju subjekata javnog sektora od značaja kako sa stanovišta statistike i analitike budžeta Republike, tako i sa stanovišta obaveze izveštavanja stranih finansijskih organizacija i institucija, bilo je neophodno urediti obavezu subjekata javnog sektora da ažurno unose podatke o izmirenim novčanih obavezama u informacioni sistem Uprave za trezor, propisivanjem rokova za izvršenje ove obaveze, kao i kaznenih odredaba za nepostupanje po ovoj obavezi. Osim navedenog, ostale predložene izmene i dopune Zakona su terminološkog ili pravno tehničkog karaktera, sa ciljem da se otklone nepotrebna različita tumačenja i eventualne nejasnoće u primeni Zakona u praksi. Kako je prethodno navedeno jedino moguće učiniti u formi izmena i dopuna Zakona, donošenje zakona o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama predstavlja jedini način za postizanje navedenih rešenja i pomenutih ciljeva.
Izvor: izvod iz obrazloženja preuzet sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)
Izvor: izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com