Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (u daljem tekstu: Predlog).
Kako se navodi u obrazloženju Predloga osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste jačanje sistema interne finansijske kontrole kroz usklađivanje normativnog okvira sa međunarodno prihvaćenim standardima i ispunjavanjem preuzetih obaveza Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji u okviru Poglavlja 32 – Finansijski nadzor. Posebno se ističu modaliteti uspostavljanja funkcije interne revizije kojim se vrši preciznije uređenje organizacije i funkcija interne revizije. Takođe, obezbeđuje se veća pokrivenost kod korisnika javnih sredstava uz očuvanje njene nezavisnosti, objektivnosti i profesionalnih standarda. Dodatno, naglašava se princip upravljačke odgovornosti i uspostavljanje sistema nepravilnostima čijom primenom se ostvaruje odgovornije upravljanje javnim sredstvima kroz obezbeđivanje uslova za veću odgovornost, transparentnost i pouzdanost kao ključnog uslova za upravljanje i održivost javnog sektora.
Pored toga, razlog za donošenje ovog zakona jeste i potreba da se očuva mehanizam kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru i u narednoj, 2027. godini, kako bi se kroz ograničavanje obima rashoda za zaposlene obezbedilo dosledno sprovođenje posebnog fiskalnog pravila, definisanog članom 27e Zakona o budžetskom sistemu, koje nalaže svođenje rashoda za zaposlene na nivou sektora države do 10% BDP.
Usklađivanje zarada u institucijama koje čine sektor države ograničeno je navedenim učešćem ovih rashoda u BDP. Istovremeno, propisani limit koriguje se naviše u slučaju proširenja obuhvata sektora
države, odnosno uključivanja novih entiteta, kao i naniže u slučaju njihovog isključivanja iz sektora države.
Plate i penzije zajedno čine više od 45% ukupnih rashoda sektora države, zbog čega je njihovo održivo i kontrolisano kretanje od ključnog značaja za očuvanje stabilnosti i dugoročne održivosti javnih finansija.
Fiskalni prostor za rast zarada u srednjoročnom periodu povećavaće se umereno i kontrolisano, uz istovremeno vođenje računa o očuvanju održivog učešća rashoda za zaposlene u BDP. Povećanje ovih rashoda u 2026. godini pre svega je posledica proširenja obuhvata sektora države, kao i prethodno realizovanog povećanja zarada u sektorima obrazovanja i zdravstva tokom 2025. godine.
Imajući u vidu da je u 2023. godini fiskalni okvir sektora države proširen za sopstvene prihode i rashode zdravstvenih ustanova i srednjih škola, pri čemu je procenjeni nivo rashoda za zaposlene po ovom osnovu iznosio oko 0,2% BDP, maksimalni limit rashoda za zaposlene korigovan je na 10,2% BDP.
Tokom 2024. godine obuhvat sektora države dodatno je proširen uključivanjem dela vanbudžetskih korisnika, uključujući javne agencije, institute i druge entitete, usled čega je limit rashoda za zaposlene povećan na 10,4% BDP, s obzirom na to da rashodi za zarade u ovim institucijama iznose približno 0,2% BDP. Uključivanje sopstvenih prihoda i rashoda osnovnih škola u obuhvat sektora države u 2025. godini dovelo je do daljeg povećanja limita na 10,5% BDP. Istovremeno, u 2026. godini u fiskalni okvir uključene su i ustanove visokog i višeg obrazovanja, čime je limit rashoda za zaposlene povećan na 10,6% BDP.
Podsećamo, Zakonom o budžetskom sistemu (Sl. glasnik RS”, broj 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013-isp, 108/2013, 142/2014, 68/2015-dr.zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 118/2021-dr.zakon, 138/2022, 92/2023 i 94/2024) uređuje se: planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije; planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: budžet lokalne vlasti); priprema i donošenje finansijskih planova Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: organizacije za obavezno socijalno osiguranje); budžetsko računovodstvo i izveštavanje, finansijsko upravljanje, kontrola i revizija korisnika javnih sredstava i budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje; nadležnost i organizacija Uprave za trezor, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija (u daljem tekstu: Uprava za trezor) i trezora lokalne vlasti; druga pitanja od značaja za funkcionisanje budžetskog sistema.
Ovim zakonom utvrđuju se fiskalni principi, pravila i procedure na osnovu kojih se ustanovljava fiskalni okvir, kako bi se obezbedila dugoročna održivost fiskalne politike.
Ovim zakonom ustanovljava se Fiskalni savet, koji nezavisno ocenjuje kredibilitet fiskalne politike sa aspekta poštovanja utvrđenih fiskalnih pravila i na taj način obezbeđuje javnost i odgovornost u njenom vođenju.
Pojedine odredbe ovog zakona uređuju budžetske odnose i pravila koja se primenjuju na vanbudžetske fondove, privredne subjekte i druga pravna lica u kojima država, na svim nivoima vlasti, ima odlučujući uticaj na upravljanje, i to na: izradu finansijskih planova, upravljanje novčanim sredstvima, zaduživanje i davanje garancija, računovodstvo, izradu i podnošenje izveštaja i izvršenje budžetske kontrole, a koji se, s obzirom na izvore finansiranja i kontrole, uključuju u opšti nivo države (u daljem tekstu: vanbudžetski korisnici).
Ovim zakonom se uređuju i vrste i pripadnost javnih prihoda i primanja i javnih rashoda i izdataka.
Izvor: Izvod iz obrazloženja Predloga preuzet je sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije (www.parlament.gov.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.