Više od 75 socijalnih preduzeća, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i preduzeća sa društvenim uticajem iz 25 gradova i opština predstavljeno je u prvoj Bazi socijalnih preduzeća u Srbiji. Baza je kreirana kako bi povećala njihovu vidljivost i olakšala povezivanje sa građanima, kompanijama, javnim sektorom i donatorima, saopštili su danas NALED i Smart kolektiv na doručku za medije.
Na adresi socijalnapreduzeca.rs prvi put su na jednom mestu dostupne informacije čime se socijalna preduzeća bave, koje proizvode i usluge nude, gde se nalaze i kakav društveni uticaj ostvaruju, a sve organizacije i preduzeća koji posluju po principima socijalne ekonomije mogu se javiti i postati deo baze.
– Vidljivost koju im daje Baza treba da bude početak konkretnije podrške, od prilagođenog finansiranja i mentorstva do lakšeg izlaska na tržište i uključivanja u lance snabdevanja i javne nabavke. Naša ambicija je da ova preduzeća više ne zavise samo od entuzijazma pojedinaca, već da imaju sistemsku podršku, stabilno poslovanje i ravnopravno mesto u ekonomiji – izjavila je izvršna direktorka NALED-a.
Socijalna preduzeća posluju na tržištu kao i druga preduzeća, ali pored poslovnog cilja imaju i jasnu društvenu misiju. Na primer, mogu zapošljavati osobe sa invaliditetom i proizvoditi prehrambene proizvode ili angažovati žene iz ruralnih područja koje izrađuju rukotvorine i tako im obezbediti prihode i ekonomsku samostalnost. Na promociji baze prisutnima su svoj rad predstavila preduzeća Zvuci srca, Radanska ruža i Centar Zvezda, posluženje je pripremila Naša kuća, a događaj je održan u Kafe baru 16.
Pored subjekata socijalnog preduzetništva, baza obuhvata i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i biznise sa društvenim uticajem, pri čemu je kategorija svakog subjekta jasno označena. Baza ima informativni karakter i ne predstavlja zvanični registar. Učešće u njoj je dobrovoljno, a preduzeća samostalno dostavljaju informacije o svom poslovanju.
– Baza će nam pomoći će nam da sagledamo potencijal sektora za uključivanje osoba iz najteže zapošljivih kategorija na tržište rada. Bez obzira na broj formalno registrovanih subjekata, snagu i značaj sektora treba meriti sposobnošću da ljudima kojima je podrška najpotrebnija obezbedi priliku za dostojanstven rad, ekonomsku samostalnost i ravnopravno učešće u društvu. Baza daje realniju sliku sektora i može poslužiti za kreiranje targetiranih mera podrške – objasnila je šefica Jedinice za preduzetništvo i inovacije u NALED-u.
Baza je razvijena kroz projekat „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja (ESG) za unapređenje konkurentnosti“, koji NALED sprovodi uz podršku Vlade Kraljevine Švedske, a predstavljena u saradnji sa projektom „Invest for Change“, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Impact Europe sa Smart kolektivom i partnerima sa Zapadnog Balkana.
Podsećamo da su čl. 37. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019 i 92/2023), propisane rezervisane nabavke između ostalog i za soc. preduzetništvo:
“Naručilac može da rezerviše pravo učešća u postupku javne nabavke za:
1) privredne subjekte čiji je osnovni cilj profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koji su organizovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom;
2) privredne subjekte čiji je osnovni cilj društvena i profesionalna integracija lica u nepovoljnom položaju koji su organizovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalno preduzetništvo.
Lica u nepovoljnom položaju, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, su teže zapošljiva lica, radno sposobna lica koja ostvaruju prava ili usluge u skladu sa propisima o socijalnoj zaštiti i ostala teže zapošljiva lica iz posebno osetljivih kategorija.
Naručilac može da predvidi da se ugovor o javnoj nabavci izvršava u okviru programa zaštitnog zapošljavanja.
U slučaju iz st. 1. i 3. ovog člana, najmanje 50% zaposlenih lica u tim privrednim subjektima ili u okviru programa zaštitnog zapošljavanja čine osobe s invaliditetom ili lica u nepovoljnom položaju.
Naručilac je dužan da u javnom pozivu navede da se u slučaju javne nabavke iz st. 1. i 3. ovog člana sprovodi rezervisana javna nabavka.
Privredni subjekt iz st. 1. i 3. ovog člana mora da dokaže naručiocu da ispunjava uslove iz stava 4. ovoga člana upisom u odgovarajući registar, potvrdom nadležnog organa ili na drugi odgovarajući način.
Svi učesnici u zajedničkoj ponudi i svi podizvođači moraju da budu subjekti iz st. 1. i 3. ovog člana.
Ako se zaključuje ugovor o javnoj nabavci dobara, odredbe ovog člana primenjuju se pod uslovom da ponuđena dobra proizvode subjekti iz st. 1. i 3. ovog člana.
Naručilac je obavezan da vrši kontrolu izvršenja ugovora o javnoj nabavci u skladu sa uslovima određenim u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.”
– Poslednje istraživanje Impact Europe-a pokazuje da socijalna preduzeća, pored finansijske podrške, imaju potrebu za mentorstvom, umrežavanjem i većom vidljivošću. Zato je baza važna za bolje predstavljanje i otvaranje poslovnih prilika – zaključio je projektni menadžer u Smart kolektivu, podsećajući da socijalna preduzeća i preduzeća sa društvenim uticajem do 30. septembra mogu da se prijave na javni poziv koji je raspisao Smart kolektiv za dodelu grantova u iznosu od 15.000 do 22.500 evra.
Izvor: sajt Naleda (www.naled.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.