Odredbama člana 110 Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019, 94/2024 i 63/2026) porpisano je:
(1) Pomilovanjem se poimenično određenom licu daje oslobođenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamenjuje se izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom, daje se rehabilitacija, određuje kraće trajanje određene pravne posledice osude ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.
(2) Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje mere bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje.
Prema odredbi 111 istog Zakonika propisano je:
Davanjem amnestije ili pomilovanja ne dira se u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi.
Pomilovanje je pravno regulisano i posebnim Zakonom o pomilovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 49/95 i 50/95 – ispr.) iz koga izvdvajamo sledeće najbitnije odredbe:
Član 1
Pomilovanje za krivična dela propisana zakonima Republike Srbije daje predsednik Republike Srbije.
Član 4
Postupak za pomilovanje pokreće se molbom ili po službenoj dužnosti.
Postupak za pomilovanje kojim se daje oslobođenje od krivičnog gonjenja pokreće se samo po službenoj dužnosti.
Postupak po molbi
Član 5
Molbu za pomilovanje podnosi osuđeno lice.
Molbu za pomilovanje mogu podneti i zakonski zastupnik osuđenog lica, bračni drug, srodnik u pravoj liniji i brat, sestra, usvojilac, usvojenik, hranilac ili staralac osuđenog lica.
Molba za pomilovanje ne može se podneti pre pravosnažnosti presude.
Član 6
Ako je izrečena kazna zatvora preko tri godine, molba za pomilovanje može se ponovo podneti po isteku jedne godine od dana kada je doneta odluka po ranijoj molbi.
Ako je izrečena kazna zatvora u trajanju do tri godine ili blaža kazna, molba za pomilovanje može se ponovo podneti po isteku šest meseci od dana kada je doneta odluka po ranijoj molbi.
Ako je o pomilovanju doneta odluka u postupku pokrenutom po službenoj dužnosti, rokovi iz st. 1. i 2. ovog člana računaju se od dana donošenja odluke.
Član 7
Molba za pomilovanje podnosi se sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu.
Ako je molba podneta drugom organu ili ustanovi za izdržavanje kazne, taj organ, odnosno ustanova dostaviće, bez odlaganja, molbu sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu.
Lice koje se nalazi na izdržavanju kazne upućuje molbu za pomilovanje sudu preko uprave ustanove u kojoj izdržava kaznu. Ta ustanova prilikom dostavljanja molbe za pomilovanje sudu prilaže izveštaj o ponašanju osuđenog lica i drugim podacima koji su od značaja za rešavanje molbe.
Ako se osuđeno lice nalazi na izdržavanju kazne a molbu za pomilovanje je podnelo neko od lica navedenih u članu 5. ovog zakona, sud će od ustanove u kojoj osuđeni izdržava kaznu zatražiti izveštaj o njegovom ponašanju i o drugim podacima koji su značajni za rešavanje molbe.
Član 8
Molbu za pomilovanje koju je podnelo neovlašćeno lice ili koja je podnesena pre isteka roka određenog u članu 6. ovog zakona sud odbacuje rešenjem.
U pogledu žalbe protiv rešenja o odbacivanju molbe za pomilovanje shodno se primenjuju odredbe o žalbi protiv rešenja donesenog u krivičnom postupku.
Član 9
Molbu za pomilovanje sud će dostaviti Ministarstvu pravde Republike Srbije (u daljem tekstu: Ministarstvo pravde), zajedno sa svojim mišljenjem o opravdanosti molbe.
Ako se podnosilac molbe pozvao na izvesne činjenice ili okolnosti koje mogu biti od uticaja na odlučivanje, sud će pre dostavljanja molbe izvršiti njihovu proveru i izveštaj o tome zajedno s molbom dostaviti Ministarstvu pravde.
Ministarstvo pravde može zatražiti od državnih organa, organa teritorijalnih jedinica i od drugih organa i organizacija podatke potrebne za odluku po molbi.
Član 10
Kad razmotri i oceni navode u molbi ministar pravde dostavlja molbu, zajedno sa svim spisima i svojim mišljenjem predsedniku Republike Srbije.
2. Postupak za pomilovanje po službenoj dužnosti
Član 11
Postupak za pomilovanje po službenoj dužnosti pokreće ministar pravde.
Kad ministar pravde po službenoj dužnosti pokrene postupak za pomilovanje, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku pomilovanja pokrenutom molbom.
Pomilovanje je dakle pojedinačni pravni akt koji se odnosi na tačno određeno lice, jedno ili više lica, čijom se primenom osuđeni ili delimično oslobađa od izrečene kazne ili mu se ona zamenjuje sa blažom kaznom. Pored toga, pomilovanje obuhvata i oslobođenje od krivičnog gonjenja, odnosno situaciju kada se učiniocu krivičnog dela ne može izreći kazna.Ovaka oblik pomilovanja naziva se abolicija.
Primenom pomilovanja moće se obuhvatiti svaka kazna izrečena povodom bilo kog krivičnog dela.Ono što je specifično jeste da pomilovanje nije uslovljeno prethodnim pristankom onoga na koga se odnosi. Ono se ne može odbiti i kada postoji interes da se postupak možda završi oslobađajućom presudom.
Pomilovanje menja sudsku odluku o izrečenoj kazni, što ne utiče na pravnosnažnost i zakonitost sudske odluke. Njome se ne dira ni u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi.
U našem pravnom sistemu usvojeno je rešenje da pomilovanje daje najviši inoskosni organ, dakle Predsednik Republike Srbije.
Kada se daje pomilovanje:
U praksi to se čini najčešće kada postoje opravdani razlozi da se u konkretnom slučaju ne pokreću krivični postupci iako za to postoje zakonski uslovi, npr. Usled političkih, društvenih, ekonomskih ili drugih promena izrečena osuda koja je već pravnosnažna može biti u tom vremenu davanja pomilovanja neadekvatna, stroga reakcija društva u tom slučaju, te postoji potreba da se koriguje.Takođe, neka krivična dela i bez promene inkriminacije mogu zbog novih okolnosti izguti intezitet društvene opasnosti u vreme kada je doneta presuda.
Postoje i prigovori protiv primene pomilovanje koji se uglavnom sastoje u tome da primenom na učinioce krivičnih dela, osuđena lica se stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na druge koji nisu pomilovani. Njihovom primenom slabi se generalna prevencija, odnosno stvaraju se uverenja onih koji pripadaju određenim društvenim ili političkim strukturama da će se „izvući“ od krivičnog gonjenja ili izdržavanja kazne.
Inicijativu za pomilovanje daje osuđeno lice ili drugo ovlašćeno lice po navedenom zakonu, a samo izuzetno o pomilovanju se izjašnjava nadležni organ i po službenoj dužnosti.
Jednom dato pomilovanje ne može se opozvati kad je nadležni organ doneo taj akt. Dakle, kasnije se ne može preispitivati njegova celishodnost.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.