Lažna kazna za saobraćajni prekršaj, paket koji navodno čeka isporuku ili poruka banke koja traži hitnu reakciju – iza samo jednog klika može se kriti sajber prevara. Tokom 2025. godine, finansijska šteta evidentirana na osnovu sajber incidenata prijavljenih Nacionalnom CERT-u premašila je 187 miliona dinara.
Prevaranti sve češće koriste imena poznatih institucija i javnih preduzeća kako bi od građana izvukli lične podatke ili novac. Među najčešćim zloupotrebama su lažne poruke koje se predstavljaju kao obaveštenja Pošte Srbije, Puteva Srbije, MUP-a ili Kancelarije za IT i eUpravu.
Podsećamo da u čl. 28. Zakona o informacionoj bezbednosti (“Sl. glasnik RS”, broj br. 6/2016, 94/2017 i 77/2019), stoji:
„Poslovi prevencije i zaštite od bezbednosnih rizika na nacionalnom nivou (Nacionalni CERT)
Član 31.
U okviru poslova prevencije i zaštite od bezbednosnih rizika i incidenata Kancelarija vrši poslove Nacionalnog CERT-a, i to:
1) prikuplja i razmenjuje informacije o pretnjama, ranjivostima, izbegnutim incidentima i incidentima i pruža podršku, upozorava i savetuje lica koja upravljaju IKT sistemima u Republici Srbiji, kao i javnost;
2) prati stanje o incidentima u Republici Srbiji;
3) pruža rana upozorenja, uzbune i najave i informiše relevantna lica o pretnjama, ranjivostima i incidentima;
4) reaguje bez odlaganja po prijavljenim ili na drugi način otkrivenim incidentima u IKT sistemima od posebnog značaja, kao i po prijavama fizičkih i pravnih lica, tako što pruža savete i preporuke na osnovu raspoloživih informacija o incidentima i preduzima druge potrebne mere iz svoje nadležnosti na osnovu dobijenih saznanja;
5) na zahtev operatora IKT sistema od posebnog značaja, pruža pomoć u praćenju stanja bezbednosti IKT sistema u realnom vremenu ili približno realnom vremenu;
6) na zahtev operatora IKT sistema od posebnog značaja, vrši proaktivno skeniranje IKT sistema u cilju utvrđivanja ranjivosti koje mogu da potencijalno znatno naruše bezbednost IKT sistema, pri čemu takvo skeniranje ne sme imati štetan uticaj na poslove i delatnosti operatora;
7) postupa kao koordinator za potrebe koordiniranog otkrivanja ranjivosti, u skladu sa ovim zakonom;
8) učestvuje u razvoju i korišćenju tehnoloških alata za razmenu informacija sa operatorima IKT sistema od posebnog značaja i drugih subjekata sa kojima sarađuje;
9) kontinuirano izrađuje analize rizika i incidenata, na osnovu prikupljenih informacija;
10) podiže svest kod građana, privrednih subjekata i organa o značaju informacione bezbednosti, o rizicima i merama zaštite, uključujući sprovođenje kampanja u cilju podizanja te svesti;
11) vodi Evidenciju posebnih CERT-ova;
12) priprema izveštaje na kvartalnom nivou o preduzetim aktivnostima;
13) pruža podršku u prikupljanju i analiziranju forenzičkih podataka i pruža dinamičke analize rizika i incidenata u skladu sa propisima;
14) sarađuje sa CERT-ovima stranih država i na njihov zahtev pruža uzajamnu pomoć u skladu sa svojim kapacitetima i nadležnostima.
Kancelarija podstiče primenu i korišćenje propisanih i standardizovanih procedura za:
1) upravljanje incidentima;
2) klasifikaciju informacija o incidentima, odnosno klasifikaciju prema nivou opasnosti incidenata;
3) upravljanje kriznim situacijama;
4) koordinirano otkrivanje ranjivosti.
Kancelarija je ovlašćena da vrši obradu podataka o licu koje prijavi incident, pri čemu obrada podataka o licu obuhvata ime, prezime i broj telefona i/ili adresu elektronske pošte i vrši se u svrhu evidentiranja podnetih prijava, informisanja podnosioca prijave o statusu predmeta i, u slučaju potrebe, upućivanja prijave nadležnim organima radi daljeg postupanja, u skladu sa zakonom.
Kancelarija obezbeđuje neprekidnu dostupnost svojih usluga putem različitih sredstava komunikacije.
U okviru obavljanja poslova Nacionalnog CERT-a potrebno je obezbediti sledeće zahteve:
1) visok nivo dostupnosti komunikacionih kanala izbegavanjem jedinstvenih tačaka prekida i korišćenje više sredstava za dvosmerno kontaktiranje;
2) prostorije Nacionalnog CERT-a i informacioni sistemi za podršku treba da budu smešteni na sigurnim lokacijama;
3) upotrebu odgovarajućeg sistema za upravljanje zahtevima i njihovo usmeravanje, posebno kako bi se olakšala efikasna i efektivna razmena informacija;
4) obezbeđivanje poverljivosti i pouzdanosti svojih aktivnosti;
5) postojanje adekvatnih kadrovskih kapaciteta;
6) opremljenost redundantnim sistemima i rezervnim radnim prostorom kako bi se osigurao kontinuitet usluga.
Podzakonski akt kojim se bliže uređuje postupak proaktivnog skeniranja IKT sistema iz stava 1. tačka 6) ovog člana, zaštitni, tehnički i bezbednosni uslovi i mere koje mora da ispuni subjekat koji neposredno vrši skeniranje, kao i procedura kojom se utvrđuju uslovi u cilju zaštite bezbednosti sistema, mreža i podataka kojima se pristupa i način izveštavanja nadležnog organa, donosi Vlada na predlog Ministarstva.“
Na ove opasnosti upozorio je predstavnik Nacionalnog CERT-a Republike Srbije pri RATEL-u, na radionici za novinare organizovanoj u saradnji s NALED-om.
Fišing, odnosno slanje lažnih poruka i linkova, i dalje je jedan od najčešćih načina prevare. Sve su prisutnije i prevare preko WhatsApp-a, lažne ponude za ulaganje u kriptovalute i poruke kreirane uz pomoć veštačke inteligencije.
Zahvaljujući AI alatima, prevarne poruke postaju uverljivije i teže za prepoznavanje. Često izazivaju strah ili osećaj hitnosti kako bi korisnici bez provere otvorili link, ostavili podatke ili uplatili novac.
– Sajber prevare postaju sve sofisticiranije, a napadači sve češće zloupotrebljavaju imena institucija i kompanija kojima građani veruju. Posebno je važno obratiti pažnju na poruke koje stvaraju osećaj hitnosti i navode korisnike da odmah kliknu na link ili ostave svoje lične i finansijske podatke. Zato savetujemo građanima da uvek provere izvor poruke, ne otvaraju sumnjive linkove i svaku nedoumicu provere putem zvaničnih kanala. Pravovremeno prepoznavanje i prijavljivanje incidenata važni su koraci u zaštiti od sajber pretnji – istakao je iz Nacionalnog CERT-a Srbije pri RATEL-u.
Prema podacima Nacionalnog CERT-a, broj prijavljenih sajber incidenata porastao je sa 519 u 2022. na čak 1.759 u 2025. godini. Istovremeno, prijavljena finansijska šteta povećana je sa više od osam miliona na više od 187 miliona dinara. Podaci obuhvataju prijavljene sajber incidente, a ne samo prevare građana.
– Sajber bezbednost nije samo pitanje tehnologije. To je pitanje bezbednosti svih nas – građana, privrede i institucija. NALED, zajedno sa Nacionalnim CERT-om, već godinama radi na tome da građani, privreda i javna uprava budu spremniji za sajber pretnje. Organizujemo obuke i pomažemo ljudima da prepoznaju rizike, zaštite svoje podatke i znaju kako da reaguju – rekla je zaposlena iz NALED-a.
Ona je naglasila da su novinari posebno važna ciljna grupa za edukaciju, jer imaju važnu ulogu ne samo u zaštiti sopstvenih podataka već i u prenošenju pouzdanih informacija građanima.
– Važno je da umeju da zaštite sebe, ali i da građanima prenesu jasne, tačne i korisne informacije. Zajedno moramo da naučimo kako da prepoznamo sajber prevare, kako da ih sprečimo i šta da uradimo ako do napada ipak dođe. Naša poruka je jednostavna: prepoznaj pretnju, zaštiti podatke i reaguj na vreme.
Stručnjaci savetuju da građani ne otvaraju neproverene linkove, ne unose podatke o platnim karticama na sumnjivim stranicama i da svaku neočekivanu poruku banke ili institucije provere putem zvaničnih kanala. Jedno pogrešno slovo u internet adresi ili poruka koja vas požuruje da odmah platite mogu biti znak prevare.
Sumnjive poruke i pokušaje sajber prevara građani mogu prijaviti Nacionalnom CERT-u putem sajta www.cert.rs.
Izvor: sajt Naleda (www.naled.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.