Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći pred poslanicima će se naći do Nove godine. Plaćene advokate imaće korisnici socijalne pomoći, žrtve trgovine ljudima…
Zаkon o besplatnoj pravnoj pomoći trebalo bi do kraja godine da se nađe pred poslanicima, a da njegova primena počne 1. juna 2015, potvrdio je za „Novosti“ Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde u Sektoru za evropske integracije i međunarodne projekte.
Najnovija, treća verzija zakona, trenutno se nalazi pred Evropskom komisijom, koja bi uskoro trebalo da je oceni, a za to vreme tekst zakona nalazi se na sajtu Ministarstva pravde i moguće je na njega slati komentare. Više od polovine primedbi iz dosadašnje javne rasprave, po Backovićevim rečima, već je uneto u radnu verziju.
Ovaj zakon trebalo bi da obuhvati oko 800.000 ljudi, među kojima nisu samo najsiromašniji, već i sve ranjive kategorije.
Pravo na besplatnu pravnu pomoć, po finansijskim kriterijumima, imaće fizička lica koja uživaju pravo na socijalnu pomoć i ona koja uživaju prava iz dečjeg dodatka, kao i članovi njihovih porodica, odnosno domaćinstava – kaže Backović. – Zakonom su obuhvaćene i posebno ranjive grupe: deca bez roditeljskog ili sa spornim roditeljskim staranjem, lica koja su bez svog pristanka smeštena u psihijatrijske ustanove, osobe koje su u postupku oduzimanja ili vraćanja poslovne sposobnosti, žrtve porodičnog nasilja, torture i trgovine ljudima…
Ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć određivaće organi uprave u gradovima i opštinama, jer su oni najšire rasprostranjeni, a ne centri za socijalni rad, što je bio prvi predlog protiv kog su se centri pobunili zbog obima posla.
IZUZECI
Zakon precizira i u kojim slučajevima nema pružanja pomoći: kod privrednih sporova, kada osoba želi da registruje preduzeće, kada hoće da podnese tužbu za povredu časti i ugleda, kod prekršaja osim ako je zaprećena kazna zatvora, kada troškovi spora prevazilaze vrednost zbog koje se podnosi tužba, kada je očigledno da je spor osuđen na neuspeh…
Pomoć koju finansira država moći će da pružaju advokati, javni beležnici, medijatori, odnosno posrednici, organi lokalne samouprave i drugi organi javne vlasti, udruženja građana i pravni fakulteti. Ovo je, ujedno, bio i najveći kamen spoticanja tokom javne rasprave, jer su se nevladine organizacije žalile da im je omogućemo samo da pružaju primarnu pomoć (davanje saveta), ali ne i sekundarnu (zastupanje pred sudom ili organom uprave). Kakvu će ko pomoć u konkretnom slučaju moći da daje biće određeno ne ovim, već svakim pojedinačnim procesnim zakonom.
Član 26 Zakona predviđa da onaj ko odlučuje o dodeli pravne pomoći, ako primeti dozu hitnosti (jer će nastati nenadoknadiva šteta ili gubitak prava u određenom roku), može odmah da je odobri, uz naknadnu proveru uslova koju fizičko lice ispunjava. Ali, ako država utvrdi da je pomoć neosnovano primljena, ima pravo da traži nadoknadu troškova. Ujedno, pružalac besplatne pomoći dužan je da, ako je u pitanju spor koji je dobio korisnik na štetu trećeg lica, naplati troškove države od tog trećeg.
Od donošenja do početka primene zakona ostaće dovoljan rok da se pripremi primena, izrade podzakonski akti, kadrovski pojačaju opštinski organi koji će odlučivati o pravu na besplatnu pravnu pomoć i da oni prođu treninge – objašnjava Backović.
Svi pružaoci usluga biće upisani u jedinstven, javno dostupan registar, a kontrolu njihovog rada obavljaće Ministarstvo pravde, ali i nadležne komore (advokatska, javnobeležnička, medijatorska). Finansijsku pomoć za izradu, usvajanje, trening i promociju zakona obezbedio je multidonatorski fond kojim upravlja Svetska banka.
PREDVIĐENE KAZNE
Zakon predviđa i kazne do pola miliona dinara za one koji pružaju pomoć, a nisu upisani u registar. Takođe i za one koji traže ili primaju naknadu od korisnika, u slučaju da ne čuvaju poverljivost podataka, kao i za nevođenje evidencije o pruženoj pomoći.
Izvor: Večernje Novosti.