Novi Zakon o nadležnostima u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije (važeći zakon). Posebna odeljenja osnivaju se u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu i preuzeće gonjenje u svim slučajevima korupcije.
Četiri nova specijalna tužilaštva ubuduće će goniti sva korupcionaška krivična dela, saznaju “Novosti”. Kako je za naš list potvrdio državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić, istrage i optužnice za krivična dela protiv privrede i službene dužnosti vodiće posebna odeljenja u višim tužilaštvima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
S njima će sarađivati četiri posebna policijska odeljenja, a dela će procesuirati četiri nova posebna odeljenja pri višim sudovima u tim gradovima. Tako ćemo u Višem sudu u Beogradu, osim Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, imati i Posebno odeljenje za korupciju. Tužilaštvo za organizovani kriminal zadržaće dosadašnje nadležnosti – borbu protiv organizovanog kriminala i najviše korupcije, dok će ostala dela vezana za finansijski kriminal goniti nova odeljenja.
– Pri kraju je završna verzija Zakona o organizovanju nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i očekujemo da uskoro bude na javnoj raspravi, a na jesen pred poslanicima – kaže Ilić.
Ova specijalna tužilaštva vodiće i finansijske istrage koje će biti podloga za buduće ispitivanje porekla imovine. Radna grupa će i Zakon o poreklu imovine ubrzo početi da piše, čime će biti praktično zaokružen plan predviđen Strategijom istraga finansijskog kriminala.
Ministarstvo pravde, kaže Ilić, trenutno radi ekonomsku analizu novog zakona o posebnim odeljenjima. Posle nje će se znati koliko će zakon koštati Srbiju, ali i koliko će para prihodovati u budžet.
Verujemo da će se oduzeta imovina koja je stečena krivičnim delom nekoliko puta povećati. Budžet će imati zaradu i od načela oportuniteta. Za osnovni oblik krivičnih dela tužilaštvo će moći da se nagodi sa okrivljenim i da odustane od gonjenja ako on uplati novac u humanitarne svrhe. Iznosi će biti daleko veći u tim slučajevima nego do sada – veruje državni sekretar.
Kada je u pitanju Zakon o poreklu imovine, kako naglašava, tu nije reč o klasičnom utvrđivanju porekla već o građansko-pravnom oduzimanju imovine.
Ne samo zemlje u kojima je korupcija uzela maha, već i one koje žele da preduprede ove probleme, imaju zakon koji reguliše građansko-pravno oduzimanje imovine – objašnjava Ilić. – Pričamo o Italiji, SAD, Holandiji, Irskoj, Velikoj Britaniji. Imovina se oduzima u građansko-pravnom postupku, dakle na osnovu tužbe, a ne optužnice, sa sniženim stepenom dokazivanja organa i pravno obrnutim teretom dokazivanja.
Suština je da niko ko zaradi krivičnom radnjom, čak i ako krivično delo nije dokazano, ne može tu imovinu da zadrži. To konkretno znači da će država u građansko-pravnom postupku, ako dokaže da je dovoljno verovatno da je neko do imovine došao kriminalom, tu imovinu prvo privremeno oduzeti. Ako njen vlasnik ne dokaže da ju je legalno stekao, posle nekog vremena oduzeće je i trajno. Tako će, objašnjava naš sagovornik, preventivno biti sprečeno dalje finansiranje kriminala i korupcije tim parama, ali i pranje novca.
ODUZETi placevi, kuće, zlato, njive…
DO sada su trajno oduzeti: plac u Šilerovoj, dve kuće i devet stanova u Beogradu, četiri stana u Novom Sadu, apartmani na Zlatiboru, kuće na Fruškoj gori, u Vrdniku, Srbobranu, Bezdanu, Somboru, Bačkom Monoštoru, Bačkoj Palanci, 23 kilograma zlatnih poluga, oko 700.000 evra, poslovni prostor u Bačkoj Palanci. Privremeno je oduzeto: 63 kuće, 240 stanova, nekoliko zgrada, apartmani na Zlatiboru i Divčibarama, kamenolom, 33 ha oranica kod Šida, rudnik olova, dve benzinske pumpe, 29 umetničkih slika, torbica Merilin Monro i oko 400 vozila i mašina.
Izvor: Večernje Novosti.