Sve o sudu u Strazburu

Kada se pravda, prema meri onih koji su nezadovljni, ne može više postići u Republici Srbiji, onda mnogi građani pominju sud u Strazburu ili samo Strazbur, a da pri tom mnogi opet nemaju celovitu sliku o tome u čemu je značaj tog suda, kada možemo da mu se obratimo, kako mu se obraćamo, koje norme on primenjuje u oceni naših predstavki i dr.
Treba istaći da Evropski sud za ljudska prava predstavlja međunarodni sud sa sedištem u Strazburu. U njemu postoji broj sudija koji je jednak broju zemalja članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Savet Evrope trenutno čini četrdeset šest država članica. Sudije Evropskog suda za ljudska prava deluju samostalno i ne predstavljaju nijednu zemlju. U radu sa predstavkama, Sud sarađuje sa Sekretarijatom koji uglavnom čine pravnici iz zemalja članica. Oni su takođe potpuno nezavisni od svojih zemalja i ne predstavljaju podnosioce predstavki niti zemlje.
Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda je međunarodni ugovor koji mogu potpisati samo zemlje članice Saveta Evrope. Konvencija, kojom se Sud osniva i koja objašnjava način njegovog funkcionisanja, sadrži listu prava i garantija koje priznaje svaka država članica. Sud primenjuje ovu Konvenciju i njegov zadatak je da obezbedi da države članice poštuju prava i garantije koje su date Konvencijom. On to sprovodi kroz razmatranje predstavki (aplikacija, tužbi) podnetih od strane pojedinaca ili ponekad, država. Kada se ustanovi da je država članica prekršila jedno ili više prava i garantija, Sud donosi presudu.
Presude ovog Suda su obavezujuće: država na koju se presuda odnosi je u obavezi da deluje u skladu sa njom. Predstavka se podnosi sudu ukoliko neko smatra da je lično i direktno bio žrtva kršenja prava garantovanih Konvencijom ili njenim Protokolima. Povreda prava mora biti učinjena od strane zemlje potpisnice Konvencije.
Konvencija garantuje brojna osnovna prava i slobode, a takođe zabranjuje brojne radnje koje smatra ugrožavanjem ovih prava i sloboda.
Da bi neko mogao da podnese predstavku mora da bude neposredno i lično žrtva kršenja jednog od prava garantovanih Konvencijom. Ne može se podnositi generalna pritužba na zakon ili postupak, npr. ukoliko se smatra nepravednim; niti se može neko žaliti u ime drugih lica (osim ako su jasno identifikovana a neko je njihov zvanični predstavnik). Prema Konvenciji, kršenje prava mora biti počinjeno u nadležnosti – od strane jedne od država koje obavezuje Konvencija, što obično znači unutar njene teritorije. Povređeni ne mora biti državljanin neke od država članica Saveta Evrope.
Podnosilac predstavke može biti pojedinac ili pravno lice poput preduzeća ili udruženja. Da bi predstavka mogla da se podnese potrebno je ispunjenje nekih uslova koji se odnose na nacionalne sudove. Naime, pre podnošenja predstavke, mora se iskoristiti svaki pravni lek unutar države koji bi mogao da pomogne u obeštećenju u predmetu povodom kojeg se podnosi predstavka. To obično podrazumeva obraćanje nadležnom sudu, uz podnošenje žalbe, odnosno žalbe višem sudu do pravosnažne sudske odluke, kao i podnošenje ustavne žalbe Ustavnom sudu Republike Srbije. Rok za ustavnu žalbu je 30 dana od pravosnažnosti.
Takođe, nije dovoljno samo upotrebiti pravne lekove. Tokom postupka pred nacionalnim sudovima, takođe, mora se istaći primedbe na poštovanje Konvencije. Rok za podnošenje predstavke je šest meseci od dana donošenja konačne presude u domaćem pravosuđu (presuda najvišeg suda). Nakon tog perioda predstavka ne može biti prihvaćena od strane Suda.
Predstavka se može podneti protiv jedne ili više država potpisnica Konvencije koja je direktno uticala i kršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Način na koji se obraća Sudu je da se predstavka podnosi slanjem pisma Sudu, davanjem jasnih informacija koje se odnose na predstavku ili popunjavanjem formulara za podnošenje predstavke i slanjem na sledeću adresu: The Registrar, European Court of Human Rights, Council of Europe, F-67075 Strasbourg Cedex.
Predstavku se piše na jednom od zvaničnih jezika Suda (engleskom ili francuskom) ili na zvaničnom jeziku jedne od zemalja koje su ratifikovale Konvenciju, što znači i na srpskom.
Predstavka se razmatra besplatno, snose se samo lični troškovi npr. dnevnice advokata, troškovi vezani za prepisku. Nakon što ste predali predstavku, možete se obratiti za pravnu pomoć. Pravna pomoć se ne odobrava automatski i novac se ne dobija odmah, već u kasnijim stadijumima postupka.Postupak se vodi pisanim putem. Stoga, obično nema saslušanja i o presudi donetoj od strane Suda bićete pismeno obavešteni.
Ako Sud utvrdi da je došlo do kršenja odredbi Konvencije, može se dobiti pravično zadovoljenje, određena količina novca kao nadoknada za štetu koja je podnosiocu predstavke učinjena. Takođe, Sud može tražiti da se preduzmu određene individualne mere (kao na primer, ponovno otvaranje predmeta u slučaju nepravičnog postupka, uništavanja informacija dobijenih povredom prava na privatnost ili poništenja odluke o deportaciji) ili opšte mere(kao na primer, promene u zakonodavstvu ili u sudskoj praksi) koje su neophodne kako bi država ispunila obaveze koje proizilaze iz presude. Sud takođe može zatražiti od tužene države da nadoknadi troškove koji su nastali u procesu prezentacije slučaja. Ako Sud utvrdi da nije bilo kršenja Konvencije, ne snose se nikakvi dodatni troškovi (kao na primer troškovi ostvareni od strane tužene države).
Sud ne može da menja domaće presude niti nacionalne zakone, a izvršenje presude nije u nadležnosti Suda. Izricanjem presude ona prelazi u nadležnost Komiteta ministara Saveta Evrope, koji ima zadatak da nadgleda izvršenje presude i isplatu nadoknade.
Značajno je naglasiti da je moguće preispitivanje presude Suda, ako se otkrije činjenica koja po svojoj prirodi može da ima odlučujući uticaj i koja nije bila poznata stranci, niti se može pretpostaviti da joj je bila poznata u trenutku izricanja presude. Stranka može, u roku od šest meseci od kada je saznala za tu činjenicu, zahtevati da Sud preispita presudu. Druge, već donete presude su javne i dostupne na internetu u bazi u bazi HUDOC: http://www.echr.coe.int.
Odluke Suda imaju uticaj na zakonodavstvo zemlje članice. Više država je preduzelo zakonske mere kao posledicu presude u skladu s Konvencijom. Evropski sud za ljudska prava može se kontaktirati slanjem elektronske pošte na adresu: webmaster@echr.coe.int.