Građani koji overavaju izjave za bivše jugoslovenske republike imaju problema. U Hrvatskoj imaju dodatne troškove jer moraju da “prevedu” pismo.
Različiti notari imaju različitu praksu: dok jedni overavaju izjave građana pisane i ćirilicom i latinicom, drugi prihvataju samo one pisane ćirilicom. To stvara dodatne probleme i troškove ljudima koji izjave koriste da bi završili neki pravni posao u bivšim jugoslovenskim republikama.
Upravo takav je slučaj Dragana Sarajlića.
– Odveo sam majku kod notara u centru Beograda da overimo njenu izjavu da se odriče dela stana u Sarajevu, u korist familije. Nisu hteli da nam overe izjavu jer je napisana latinicom. Majka je morala da je piše ponovo, na ćirilici. Srećom, u BiH priznaju ćirilicu, ali šta bi bilo da smo morali da nosimo izjavu u Hrvatsku? – pita se Sarajlić.
U Javnobeležničkoj komori kažu da će slučaj razmotriti i da je moguće da postoje neujednačenosti u postupanju, jer je u pitanju mlada profesija, koja deluje tek od 1. septembra prošle godine, pa možda još “pati od dečjih bolesti”.
– Javni beležnici su, po zakonu, obavezni da rade svoja akta ćirilicom, kao službenim pismom. Zakon, međutim, ne daje odgovor na pitanje da li i stranke moraju da pišu ćirilicom. Ja, recimo, prihvatam i latinične izjave, budući da su oba pisma ravnopravna – kaže Miodrag Đukanović, predsednik Javnobeležničke komore.
CENOVNIK
Najjeftinija overa potpisa na ovim dokumentima košta 360 dinara po primerku za fizička, odnosno 750 dinara za pravna lica, kaže Đukanović. Na to se dodaje i PDV od 20 odsto.
Ako postoji razlika u postupanju, kako kaže, ovo pitanje naći će se uskoro na dnevnom redu Stručnog saveta Komore, posle čega će praksa biti ujednačena.
– Čak i kada overavamo latinične akte, na primer za Hrvatsku, obavezni smo da klauzulu napišemo ćirilicom. Onda građani koji nose izjave, na primer, u Zagreb, moraju da “prevedu” naše klauzule kod sudskog tumača za hrvatski jezik sa ćirilice na latinicu – objašnjava Đukanović.
Sve to, naravno, udara po džepu građane. Kada su u pitanju izjave koje koriste u eks-Ju republikama, oni kod notara najčešće overavaju nasledničke izjave, punomoćja i druge izjave o pravnim činjenicama, poput davanja saglasnosti da neko može da proda nekretninu u bivšoj republici.
Izvor: Večernje Novosti.