Ministarstvo prosvete nedavno je objavilo pravila i procedure za priznavanje stranih osnovnoškolskih i srednjoškolskih isprava. O tim kriterijumima i planovima za, eventualne, veće izmene u ovoj oblasti za „Prosvetni pregled“ govori Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra za razvoj i visoko obrazovanje.
– Priznavanje strane školske isprave je postupak kojim se strana školska isprava (osnovnog ili srednjeg obrazovanja) izjednačava sa odgovarajućom javnom ispravom stečenom u Republici Srbiji. U novim pravilima koja se odnose na priznavanje stranih školskih isprava u osnovnim i srednjim školama nema izmena i u skorije vreme ministarstvo ih i ne planira.
Postupku priznavanja podležu: strane školske isprave stečene u inostranstvu i u stranim ustanovama u Republici Srbiji koje imaju odobrenje za rad ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja.
Školske isprave koje ne podležu postupku priznavanja su: diplome i svedočanstva stečena u Crnoj Gori za vreme postojanja Državne Zajednice Srbije i Crne Gore (zaključno sa školskom 2005/2006. godinom), diplome i svedočanstva stečena za vreme postojanja SFRJ (zaključno sa 27. aprilom 1992. godine) u bivšim republikama i diplome i svedočanstva stečena u Republici Srpskoj.
Koje školske isprave podležu postupku priznavanja i kad se najkasnije podnosi zahtev?
– Postupak priznavanja vrši se kada je lice završilo celokupno obrazovanje ili određene razrede. Licu koje je završilo polugodište ili je izvesno vreme boravilo u nekoj školi u inostranstvu ili stranoj školi, neće se vršiti priznavanje strane školske isprave za taj period. Potvrda koju izdaje škola može poslužiti kao opravdanje za upis učenika (ukoliko se nije upisao do početka školske godine).
Kada se govori o priznavanju osnovnog obrazovanja, može se vršiti: priznavanje pojedinog razreda ili celokupnog osnovnog obrazovanja i vaspitanja koje uključuje i završni ispit.
Kandidati za upis u srednje škole kojima je rešenjem Ministarstva priznato završeno osnovno obrazovanje i vaspitanje, upisuju se u srednje škole preko broja predviđenog za upis, dok je za upis u umetničke škole, kao i za upis u matematičku ili filološku gimnaziju potrebno da polože prijemni ispit.
Kada je u pitanju srednje obrazovanje i vaspitanje razlikujemo: priznavanje određenog razreda i nivoa srednjeg obrazovanja radi nastavka školovanja na visokoškolskoj ustanovi.
Ako govorimo o priznavanju gimnazijskog obrazovanja (određenog smera) sa položenim maturskim ispitom, pravo na priznavanje strane školske isprave ima: državljanin Republike Srbije, strani državljanin i lice bez državljanstva, ako za to ima pravni interes.
Postupak priznavanja vrši se samo kada je lice završilo ili celokupno obrazovanje ili određene razrede.
U postupku priznavanja uzima se u obzir: sistem školovanja strane države, nastavni plan i program, trajanje školovanja, prava koja daje strana školska isprava imaocu i druge okolnosti od značaja za odlučivanje.
U zahtevu stranka navodi razlog za vođenje postupka (nastavak školovanja ili zapošljavanje).
U kom roku se završava proces priznavanja diploma, odnosno isprava?
– Postupak priznavanja strane školske isprave pokreće se zahtevom stranke koji podnosi Ministarstvu. Zakonski rok da se završi postupak priznavanja strane školske isprave je 30 dana od dana podnošenja zahteva. Taj rok može i da se produži ako stranka nije priložila svu potrebnu dokumentaciju, tako da je potrebno da je naknadno dostavi, ili ako je potrebno da stranka dostavi nastavni plan i program iz zemlje gde je završila obrazovanje radi upoređivanja nastavnih planova i programa, ako se radi o zahtevu za zapošljavanje.
Koja prava učenici mogu da ostvaruju sa nostrifikovanim ispravama?
– Izjednačavanje strane isprave sa domaćom vrši se u pogledu prava koja njenom imaocu pripadaju kako za nastavljanje školovanja, tako i za priznavanje stranih školskih isprava.
Izvor: Prosvetni pregled