Deo Građanskog zakonika koji se bavi obligacionim odnosima je u najvećoj meri preuzet iz postojećeg Zakona o obligacionim odnosima, rečeno je na javnoj raspravi o prednacrtu Građanskog zakonika koja je održana u Apelacionom sudu u Beogradu.
Akademik Slobodan Perović je rekao da je naš Zakon o obligacionim odnosima, izrađen po skicama profesora Mihajla Konstatinovića, i dalje na snazi, iako je donet još 1978. godine.
– Ovaj hvaljeni tekst je 36 godina u našim životima i u njemu ne treba ništa radikalno menjati. Ovaj zakon je preživeo raspad države u kojoj je donet i danas on, sa malim razlikama, postoji u svim republikama bivše Jugoslavije. Ipak, vreme čini svoje – rekao je Perović.
Govoreći o izmenama koje prednacrt Građanskog zakonika predviđa, akademik Perović je naveo proširenje ustanove naknade nematerijalne štete.
– Do sada nematerijalna šteta se plaćala u slučaju pretrpljenog duševnog bola i straha. Prednacrt predviđa da se nematerijalna šteta plaća i u slučaju povreda prava ličnosti – naveo je Perović i dodao da u prednacrtu stoji i rešenje po kojem i pravna lica mogu da traže naknadu nematerijalne štete.
Prema njegovim rečima, u prednacrt Građanskog zakonika su uvršteni i neki klasični ugovori za koje iz ideoloških razloga nije bilo mesta u Zakonu o obligacionim odnosima.
– Ovaj prednacrt predviđa uvođenje ugovora o poklonu i ugovora o ortakluku. Neka nam Vuk Karadžić oprosti, ali ubacili smo i ugovore kojima se reguliše franšizing – kazao je Perović.
Miodrag Orlić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu istakao da je Zakon o obligacionim odnosima, na koji se u velikoj meri oslanja i prednacrt Građanskog zakonika, predstavljao strano telo u zakonodavstvu tadašnje socijalističke države.
– Iz tog zakona je iz ideoloških razloga bila izostavljena dragocena odredba koja glasi ‘Ugovor vezuje strane ugovornice kao zakon’. Ta odredba je uvrštena u prednacrt. U socijalizmu ugovor je morao da bude ispod društvenog dogovora – rekao je Orlić. Kako je naveo, polje zaključenja ugovora mora da bude polje slobode.
Građanski zakonik u brojevima
Prednacrt Građanskog zakonika sadrži 2.800 članova i oko 480 alternativnih rešenja. Predlog za kodifikaciju građanskog prava potekao još 2002. godine od Kopaoničke škole prirodnog prava. Komisija za izradu građanskog zakonika je formirana 2006. godine i do danas je održala oko 85 plenarnih sednica.
Izvor: Danas.