Imajući u vidu da je Vrhovni kasacioni sud objavio dva nova pravna stava koja se odnose na dozvoljenost ugovaranja troškova kredita i na dozvoljenost ugovaranja premije osiguranja kao obaveze korisnika kredita, kao i da donošenje ovih pravnih stavova nije posledica potrebe za ujednačavanjem sudske prakse koja je povodom ovih pitanja ujednačena, već je posledice nedopuštenih uticaja bankarskog sektora na rad Vrhovnog kasacionog suda, AK Beograda prepoznaje da će ovi pravni stavovi proizvesti nesagledive štetne posledice po pravnu sigurnost građana koji će sasvim izvesno biti dovedeni u neravnopravan položaj u postupcima pred sudom, zbog čega Advokatska komora Beograda kao prvi korak organizuje:
OKRUGLI STO
„NOVI PRAVNI STAVOVI VRHOVNOG KASACIONOG SUDA O DOZVOLJENOSTIUGOVARANJA TROŠKOVA KREDITA I PREMIJE OSIGURANJA KOD NKOSK“,koji će se održati u četvrtak 23.09.2021.godine u 15,00 časova u Svečanoj sali AK Beograda.
Advokatska komora Beograda poziva sve zainteresovane kolege da se upoznaju sa dosadašnjim i novim pravnim stavovima Vrhovnog kasacionog suda i sa dostavljenim obrazloženjem zauzetih stavova (koji se nalaze u materijalu), kao i da na okruglom stolu iznesu argumentaciju koja bi mogla poslužiti za dalje angažovanje AK Beograda povodom ovog spornog pitanja.
Prema pravnom stavu Gradjanskog odeljenja Vss od 16.09.2021.godine, o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita:
„Banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.
Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračnua i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Banka nije dužna da posebno dokauje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu“.
Ovaj pravni stav VSS-a, prema navodima ovog suda predstavlja preciziranje ranije iznetog stava koji je usvojen 22.05.2018.godine.
Takođe, VSS je doneo i pravni stav 16.09.2021.godine o dozvoljenosti ugovaranja premije osiguranja, kao obaveze korisnika kredita, kod NK za osiguranje stambenih kredita.
Prema tom stavu:
„Pravno je valjana odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da plati banci premiju osiguranja ko NKOSK, pod uslovom da je ta obaveza jasno predočena korisniku kredita u predugovornoj fazi isakzivanjem ove vrste troškova kredita i njegovog procentualnog i nominalnog iznosa u ponudi.
Banka nije dužna da korisnika kredtia upozna sa strukturom i načinom obračuna premije osiguranja kredita“.
Reagujući na ovu temu, oglasio se i Vrhovni kasacioni sud sledećim pisanim saopštenjem:
„Povodom izveštavanja medija i oglašavanja različitih strukovnih i nestrukovnih asocijacija o dopuni stava i stavovima koje je Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja održanoj 16.09.2021. godine, Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda obaveštava javnost da je Vrhovni kasacioni sud najviša sudska instanca u Srbiji, te da stavove zauzima u skladu sa zakonom i Poslovnikom o radu, da isti nisu obavezujući, već služe ujednačavanju sudske prakse. Sa stavovima koje je zauzeo Vrhovni kasacioni sud moguće je polemisati isključivo u zakonskim okvirima.
Pogrešno interpretirana dopuna stava VKS-a vezano za troškove obrade kredita, koji nije izmenjen u odnosu na stav iz 2018. godine, a kako se to pokušava prikazati u javnosti, već dopunjen objašnjenjem o dometu njegove primene, upravo je rezultat nesaglasnosti sudova u njihovim odlukama i obrazloženjima, te potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Opšta sednica, koju čine sve sudije Vrhovnog kasacionog suda, najoštrije osuđuje potrebu određenih interesnih grupa da davanjem sopstvenog tumčenja obmanu javnost i politizuju rad Vrhovnog kasacionog suda“.
Obaveštavanje korisnika u predugovornoj fazi propisano je odredbom čl.17. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 139/2014).
Prema navedenoj odredbi:Banka i davalac lizinga su dužni da korisniku pruže informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o depozitu, kreditu ili lizingu, ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa, odnosno ugovor o izdavanju i korišćenju kreditne kartice za koje je pokazao interesovanje (u daljem tekstu: ponuda), na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca istih usluga i proceni da li ovi uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu.
Banka i davalac lizinga su dužni da korisniku uslugu ponude u dinarima, osim ako korisnik ne zahteva da mu se usluga ponudi u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti, u skladu s propisima kojima se uređuje devizno poslovanje. Banka i davalac lizinga su dužni da korisniku u pismenoj formi ukažu na rizike koje preuzima kad se usluga pruža u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti.
Narodna banka Srbije propisuje u kojoj stranoj valuti banka, odnosno davalac lizinga mogu korisniku ponuditi i odobriti, odnosno indeksirati kredit, lizing i kreditnu karticu – ako korisnik zahteva da mu se usluga ponudi u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti u skladu sa stavom 2. ovog člana.
Ponuda se ispisuje na propisanom obrascu, na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka i sadrži:
1) vrstu usluge;
2) poslovno ime i adresu davaoca usluge;
3) ukupan iznos depozita, kredita, odnosno posla finansijskog lizinga i uslove korišćenja;
4) valutu u kojoj se ugovara depozit/kredit/lizing;
5) trajanje ugovora;
6) visinu i promenljivost nominalne kamatne stope;
7) elemente na osnovu kojih se određuje ugovorena promenljiva nominalna kamatna stopa, njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora, periode u kojima će se menjati i način izmene, kao i fiksni element ako je ugovoren;
8) efektivnu kamatnu stopu i ukupan iznos koji korisnik treba da plati, odnosno koji treba da mu se isplati a prikazan je na reprezentativnom primeru u kome su naznačeni svi elementi na osnovu kojih je taj iznos obračunat;
9) iznos i broj rata kredita, odnosno rata lizing naknada i periode u kojima dospevaju (mesečno, tromesečno i sl.);
10) vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi – periode u kojima će se menjati i način izmene;
11) (brisana)
12) eventualnu obavezu zaključivanja ugovora o sporednim uslugama koje su u vezi sa ugovorom o kreditu, odnosno lizingu (ugovora o osiguranju i dr.) kad je to zaključivanje obavezno radi dobijanja kredita pod uslovima iz oglasa;
13) kamatne stope koje se primenjuju u slučaju docnje;
13a) uslove i postupak raskida ugovora, naročito kod ponuda ugovora koji se zaključuju na neodređeno vreme;
14) upozorenje u vezi s posledicama propuštanja plaćanja;
15) sredstva obezbeđenja;
16) pravo korisnika na odustanak od ugovora, uslove i način odustanka, kao i visinu troškova u vezi s tim;
17) pravo na prevremenu otplatu kredita/lizinga i korišćenja kreditne kartice i pravo banke, odnosno davaoca lizinga na naknadu, kao i visinu te naknade;
18) informaciju da korisnik ima pravo na obaveštenje o rezultatima uvida u bazu podataka radi procene svoje kreditne sposobnosti i da je to obaveštenje besplatno u slučaju iz člana 18. stav 3. ovog zakona;
19) pravo korisnika koji namerava da s bankom, odnosno davaocem lizinga zaključi ugovor – da dobije besplatnu kopiju nacrta tog ugovora ako je i banka/davalac lizinga u momentu isticanja tog zahteva voljna da zaključi ovaj ugovor;
20) period u kome banku/davaoca lizinga obavezuju podaci iz ponude.
Pored podataka iz stava 4. ovog člana, ponuda koja se odnosi na lizing uslugu sadrži:
1) bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga;
2) iznos učešća;
3) podatke o obavezi osiguranja predmeta lizinga;
4) visinu troškova upisa ugovora kod Agencije za privredne registre koje korisnik plaća posle zaključenja ugovora o lizingu;
5) uslove izvršenja prava otkupa predmeta lizinga/produženja ugovora o lizingu.
Ponuda za zaključenje ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa sadrži elemente iz stava 4. tač. 1, 2, 3, 5, 6, 7, 8, 10, 13, 18, 19. i 20. ovog člana, kao i uslove i postupak raskida ovog ugovora i obaveštenje u kojim se slučajevima od korisnika može zahtevati potpuna otplata dozvoljenog prekoračenja računa.
Banka, odnosno davalac lizinga dužni su da korisnika koji namerava da s njima zaključi ugovor obaveste da, na svoj zahtev, može dobiti bez naknade tekst nacrta tog ugovora – kao predlog za njegovo zaključivanje.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, informacije koje se kod zaključenja ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice dostavljaju u predugovornoj fazi obuhvataju informacije, odnosno elemente iz člana 22. ovog zakona, a uz njih se korisniku dostavljaju i sve informacije koje je pružalac platnih usluga dužan da mu dostavi u toj fazi u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge.
Pre zaključenja ugovora o kreditu ili ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, banka je dužna da ponudu, odnosno informacije i nacrt ovog ugovora dostavi licu koje namerava da pruži sredstvo obezbeđenja (jemstvo, menica, administrativna zabrana i sl.), osim kod kredita kod kojih je korisnik tog kredita istovremeno i vlasnik stvari koja je predmet založnog prava, odnosno hipoteke ili će postati vlasnik te stvari na osnovu kupoprodajnog posla za čiju realizaciju bi se odobrila sredstva tog kredita.
Ako uslove finansiranja davaoca lizinga prezentuje treće lice – davalac lizinga je dužan da s tim licem zaključi ugovor o poslovnoj saradnji, kojim se ovo lice obavezuje da te uslove prezentuje na isti način kao i davalac lizinga.
Narodna banka Srbije propisuje izgled i sadržaj obrazaca na kojima se ponuda uručuje korisniku, a može i bliže propisati način na koji su banka i davalac lizinga dužni da korisniku u pismenoj formi ukažu na rizike koje preuzima kad se usluga pruža u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti, kao i sadržinu tog ukazivanja.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Advokatske komore Srbije (akb.org.rs) i sajt Vrhovnog kasacionog suda (www.vk.sud.rs).