Sam postupak zaštite prava definiše se kao postupak pravne zaštite povodom postupka javne nabavke.
Za razliku od prethodnog zakona, novi Zakon o javnim nabavkama daje mogućnost za šire tumačenje koncepta aktivne legitimacije.
U tom smislu, shodno članu 211. stav 1. Zakona o javnim nabavkama „Službeni glasnik RS, broj 91/19″ (u daljem tekstu ZJN) Aktivnu legitimaciju ima privredni subjekt, kandidat, odnosno ponuđač koji:
- je imao ili ima interes za dodelu određenog ugovora, odnosno okvirnog sporazuma i koji
- ukazuje da je zbog postupanja naručioca protivno odredbama ovog zakona oštećen ili bi mogla da nastane šteta usled dodele ugovora, odnosno okvirnosg sporazuma protivno odredbama ovog zakona.
Međutim, u praksi i dalje postoji nedoumica ko i kada može podneti Zahtev za zaštitu prava (ZZP).
Odgovor na te nedoumice daje nam najnovija praksa iz rešenja Republičke komisije, koja kroz tumačenja zakonskih odredbi daje smernice za postupanje učesnika u postupcima javnih nabavki.
Da možete osporavati stručnu ocenu ponude izabranog ponuđača, ukoliko je Vaša ponuda osnovano ocenjena kao neprihvatljiva, ukazuje rešenje Republičke komisije broj 4-00-72/2021.
U pomenutom rešenju Republička komisija je zauzela je stav da u situaciji u kojoj podnosilac zahteva osporava stručnu ocenu ponude izabranog ponuđača, ali ne brani ocenu svoje ponude koja je ocenjena kao neprihvatljiva ne znači da podnosilac zahteva nema aktivnu legitimaciju i da naručilac može konstatovati da podnosilac zahteva nema interes za dodelu ugovora o javnoj nabavci, a samim tim i nepostojanje aktivne legitimacije u postupku zaštite prava, a u smislu odredbe člana 211. stav 1. ZJN.
ZAKLJUČAK
Zakonom iz 2012. „Službeni glasnik RS broj 124/2012, 14/15, 68/15″ članom 148. stav 1. propisivao je da ZZP može da podnese ponuđač, podnosilac prijave, kandidat, odnosno zainteresovano lice, koji:
- ima interes za dodelu ugovora, odnosno okvirnog sporazuma u konkretnom postupku javne nabavke i
- je pretrpeo ili bi mogao da pretrpi štetu zbog postupanja naručioca protivno odredbama ovog zakona.
Iz navedenog je proizilazilo da su ZZP mogli da podnesu samo ponuđači koji su podneli prihvatljivu ponudu, a mogu da dokažu da su sve ostale ponude koje su sa cenom ispod njih neprihvatljive ili pak ponuđači čija je ponuda ocenjena kao neprihvatljiva, a oni u postupku zaštite prava dokažu da je naručilac pogrešio prilikom stručne ocene ponuda i njihovu ponudu neosnovano odbio.
Ovakav stav branio se „tumačenjem” interesa za zaključivanje ugovora, podnosioca zahteva, u konkretnom postupku javne nabavke, što se u mnogome razlikuje od odredbe novog Zakona o javnim nabavkama.
Naime, definisanje člana 211. novog ZJN, trebalo bi da omogući podnosiocima zahteva da se njihova aktivna legitimacija ne sagledava samo u pogledu interesa da zaključe ugovor u konkretnom postupku javne nabavke, već i kroz interes da zaključe ugovor o javnoj nabavci u eventualnom pregovaračkom postupku javne nabavke, koji bi usledio nakon obustave otvorenog postupka, iz razloga što su sve primljene ponude ocenjene kao neprihvatljive.
Posledično ovoj odredbi, Republička komisija u pomenutom rešenju zauzima stav da se može osporavati stručna ocena ponude izabranog ponuđača, iako je ponuda podnosioca zahteva osnovano ocenjena kao neprihvatljiva, da nije važno da li je ponuda podnosioca zahteva drugoplasirana ili trećeplasirana, već da svaki učesnik u postupku javne nabavke ima pravo da osporava prihvatljivost drugih ponuda.
Izvor: sajt Ponuđača srbije (www.ponudjacisrbije.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.