U sudskoj praksi već duže vreme postoji dilema da li se biljka roda cannabis, koja u momentu oduzimanja od učinioca krivičnog dela, ima procenat THC-a, manji od 0,3 %, može smatrati opojnom drogom, te da s tim u vezi može biti predmet krivičnih dela Član 246, Član 246a, Član 247. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).
Navedeni članovi KZ definišu sledeća krivična dela:
Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga
Član 246
(1) Ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge,
kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.
(2) Ko neovlašćeno uzgaja opijumski mak ili psihoaktivnu konoplju ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadrže opojnu drogu,
kazniće se zatvorom od dve do osam godina.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika,
učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
(4) Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se ko prodaje, nudi na prodaju ili bez naknade radi daljeg stavljanja u promet daje opojne droge maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od opojnih droga, ili ko stavlja u promet opojnu drogu pomešanu sa supstancom koja može dovesti do teškog narušavanja zdravlja, ili ko izvrši delo iz stava 1. ovog člana u ustanovi obrazovanja i vaspitanja ili u njenoj neposrednoj blizini ili ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija ili u javnom lokalu ili na javnoj priredbi, ili ako delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini službeno lice, lekar, socijalni radnik, sveštenik ili lice zaposleno u ustanovi obrazovanja i vaspitanja, iskorišćavanjem svog položaja ili ko za izvršenje tog dela koristi maloletno lice.
(5) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe,
učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina.
(6) Učinilac dela iz st. 1. do 5. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može se osloboditi od kazne.
(7) Ko neovlašćeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga,
kazniće se zatvorom od dve do osam godina.
(8) Opojne droge i sredstva za njihovu proizvodnju i preradu oduzeće se.
Neovlašćeno držanje opojnih droga
Član 246a
1) Ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne.
(2) Ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge,
kazniće se zatvorom od tri do deset godina.
(3) Učinilac dela iz st. 1. i 2. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može se osloboditi od kazne.
(4) Ako je učiniocu krivičnog dela iz stava 2. ovog člana izrečena kazna zatvora, ta kazna ne može da se izvrši na način predviđen u članu 45. stav 3. ovog zakonika.
(5) Opojne droge oduzeće se.
Omogućavanje uživanja opojnih droga
Član 247
(1) Ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uživa on ili drugo lice ili stavi na raspolaganje prostorije radi uživanja opojne droge ili na drugi način omogućuje drugom da uživa opojnu drogu,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od opojnih droga, ili prema više lica, ili ko to delo izvrši u ustanovi obrazovanja i vaspitanja ili u njenoj neposrednoj blizini ili ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija ili u javnom lokalu ili na javnoj priredbi, ili ako to delo učini službeno lice, lekar, socijalni radnik, sveštenik ili lice zaposleno u ustanovi obrazovanja i vaspitanja, iskorišćavanjem svog položaja,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(3) Ako je usled izvršenja dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt nekog lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
(4) Opojne droge oduzeće se.
Prema interpretativnim odredbama čl.112.st.15. Krivičnog zakonika:
(15) Opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su zakonom i drugim propisom zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge i ostale psihoaktivne kontrolisane supstance.
Rešavajući ovu dilemu, moramo da uzmemo u obzir i član 58.st.2.tač.1. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2010 i 57/2018), kojim je propisano da je:
Zabranjeno je gajenje biljaka iz kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance, kao i njihov promet i posedovanje, osim pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.
Zabranjeno je:
- gajenje vrsta i varijeteta konoplje (rodc annabis) koji mogu sadržati više od 0,3% supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola;
Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda izraženom u presudi Kzz 63/2013 od 26.06.2013.godine, pogrešan je pravni zaključak da u radnjama okrivljenog nema obeležja bića krivičnog dela iz čl.246a.st.1. KZ samo zato što je veštačenjem utvrđeno prisustvo psihoaktivnog THC-a u spornoj biljnoj materiji u procentu manjem od 0,3, odnosno ispod donje granice propisanog odredbom člana 58.st.2.tač.1. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Naime, prema citiranoj zakonskoj odredbi zabranjeno je gajenje, posedovanje i stavljanje u promet vrste i varijante konoplje (roda cannabis) koji mogu sadržavati više od 0,3% supstanci iz grupe THC-a, a koja se nalazi na spisku psihoaktivnih supstanci i to listi jedan pod brojem 47 i lista 2, pod brojem 9.
To znači da za zaključak da određena biljna materija ne predstavlja opojnu drogu propisanu zakonom, nije dovoljno samo da ona sadrži manje od 0,3% supstanci iz grupe THC-a,već je potrebno da se radi i o vrsti i varijeteti konoplje roda cannabis koje ni u kom slučaju ne mogu sadržati nivo psihoaktivne supstance THC veće od 0,3%, kao što je industrijska konoplja, a takodje i druge vrste i varijeteti konoplje roda cannabis koje mogu sadržati više od navedenog procenta supstance iz grupe THC-a, kao što je tzv. indijska konoplja i sl., ali ih iz nekog razloga ne sadrži (starost ispitivanog uzorka, način i uslovi čuvanja i drugi nepovoljni uslovi koji su uticali na sniženje procenta THC-a).
Dakle, zaključak je da biljna materija roda cannabis sadrži ispod 0,3% THC-a, kao i da potiče od vrste i varijeteta cannabisa koji ni u kom slučaju ne može sadržavati više od 0,3% THC-a, da se takva biljlna materija ne može smatrati opojnom drogom.
Zaključak je takođe, da sud u svakom konkretnom slučaju mora da utvrdi o kojoj vrsti i varijetetu cannabisa se radi i da li on može sadržavati psihoaktivnu supstancu THC-a u procentu preko 0,3%.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.