Krivični zakonik u Srbiji ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao krivično delo. To bi trebalo da bude jedna od izmena propisa koje se očekuju do kraja godine. U međuvremenu na društvenim mrežama sve se češće dele pornografski sadržaji, a na aplikaciji Telegram otkriveno je desetak grupa u kojima hiljade muškaraca razmenjuju snimke bivših ili sadašnjih partnerki.
Svakoj desetoj srednjoškolki dogodilo se da njenu fotografiju ili video-snimak, koje je poslala privatno, neko objavi. Sve češće žrtve su i javne ličnosti. Pored toga u takozvanu osvetničku pornografiju spada i svako ucenjivanje eksplicitnim sadržajem i njegovo deljenje bez dozvole.
Izmene krivičnog zakonodavstva morale bi da uključe pooštravanje kazne, izričitog propisivanja takvog krivičnog dela i možda ponovno razmatranje da se vrati u naš krivično-pravni sistem kleveta, kao iznošenje nečeg što je neistinito.
Krivični zakonik (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), osvetničku pornografiju ne prepoznaje kao krivično delo. Gone se samo slučajevi dečje pornografije, proganjanja, ucena ili polnog uznemiravanja. Za objavljivanje i deljenje njenih snimaka – žrtva mora da pokrene privatnu tužbu.
“Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju
Član 185.
(1) Ko maloletniku proda, prikaže ili javnim izlaganjem ili na drugi način učini dostupnim tekstove, slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine ili mu prikaže pornografsku predstavu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ko iskoristi maloletnika za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadržine ili za pornografsku predstavu,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvršeno prema detetu,
učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. zatvorom od šest meseci do tri godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ko pribavlja za sebe ili drugog, poseduje, prodaje, prikazuje, javno izlaže ili elektronski ili na drugi način čini dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(5) Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi slikama, audio-vizuelnim ili drugim predmetima pornografske sadržine nastalim iskorišćavanjem maloletnog lica,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(6) Predmetima pornografske sadržine nastalim iskorišćavanjem maloletnog lica (dečija pornografija) smatra se svaki materijal koji vizuelno prikazuje maloletno lice koje se bavi stvarnim ili simuliranim seksualno eksplicitnim ponašanjem, kao i svako prikazivanje polnih organa deteta u seksualne svrhe.
(7) Predmeti iz st. 1. do 4. ovog člana oduzeće se.”
***
“Proganjanje
Član 138a
(1) Ko u toku određenog vremenskog perioda uporno:
1) drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji;
2) protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije;
3) zloupotrebljava podatke o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi naručivanja robe ili usluga;
4) preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica;
5) preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo lica prema kome je delo izvršeno ili njemu bliskog lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt drugog lica ili njemu bliskog lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.”
***
“Ucena
Član 215.
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist zapreti drugom da će protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti nešto što bi njihovoj časti ili ugledu škodilo i time ga prinudi da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(4) Ko se bavi vršenjem dela iz st. 1. do 3. ovog člana ili je delo izvršeno od strane grupe,
kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.
(5) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe,
učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.”
***
“Polno uznemiravanje
Član 182a
(1) Ko polno uznemirava drugo lice,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu,
učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
(4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po predlogu.”
I pojedini mediji često preuzimaju ulogu sudije i donose zaključke o tome da li je i šta istina, objavljuju privatne fotografije i snimke misleći na tiraž, ne i na posledice po žrtvu.
Potrebna je malo šira akcija i treba produbiti svest svih – kako građana, tako i svih onih koji šire te vesti: raznih vidova medija, elektronskih, štampanih, društvenih mreža. Treba uticati na njih preventivno, zbog mogućih tragičnih posledica, u koje spadaju i slučajevi samoubistava mladih osoba koje nisu mogle da istrpe teror na društvenim mrežama.
Poznat je slučaj novinarke Kadije Ismailove protiv Azerbejdžana. Njoj su, kako se pretpostavljalo, tajne službe postavile skrivene kamere u spavaćoj sobi, da bi potom na internetu bili obavljeni njeni intimni snimci sa partnerom. Posle nekoliko godina, Sud u Strazburu je presudio da su joj povređena prava na poštovanje privatnog života. To je bila prva presuda Evropskog suda za ljudska prava koja se bavila osvetničkom pornografijom.
Izvor: sajt Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (www.uts.org.rs)
Izvor: izvodi iz propisa su preuzeti iz pravne baze “Propis Soft”, redakcija Profi Sistem Com