Prema mišljenju Stručnog saveta JKS od 25.07.2018. godine:
“Javni beležnik nije dužan da prilikom potvrđivanja ugovora ili sačinjavanja ugovora u formi javnobeležničkog zapisa zahteva od stranaka u postupku da dostave uverenje centra za socijalni rad da protiv njih nije pokrenut postupak lišenja poslovne sposobnosti i da nisu lišene poslovne sposobnosti, osim kada posumnja u njihovu poslovnu sposobnost”.
U obrazloženju ovog mišljenja navedeno je i to da:
Poslovna sposobnost određenog fizičkog lica predstavlja njegovu mogućnost da samostalno, svojom voljom zasniva, menja i gasi prava i obaveze.
Za poslovnu sposobnost je presudna sposobnost za rasuđivanje.
Po našem zakonu, postoje različiti obimi poslovne sposobnosti, koji zavise kako od uzrasta lica, tako i od drugih elemenata.
Fizičko lice stiče potpunu poslovnu sposobnost punoletstvom (s navršenih 18 godina života) i sklapanjem braka pre punoletstva (s navršenih 16 godina) uz dozvolu suda.
Da bi lice koje je ispunilo napred navedene uslove steklo poslovnu sposobnost, ono mora da bude duševno i telesno zdravo i zrelo da se samostalno stara o sopstvenoj ličnosti, pravima i interesima.
Fizičko lice može biti:
– Potpuno poslovno sposobno;
– Ograničeno poslovno sposobno;
– Potpuno poslovno nesposobno.
Potpuno poslovno sposobno fizičko lice je sposobno da normalno rasuđuje, da se samo stara o sebi i samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama.
Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju nije sposobno za normalno rasuđivanje, pa zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa, može biti potpuno lišeno poslovne sposobnosti.
Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica može biti delimično lišeno poslovne sposobnosti.
Sudskom odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti određuju se pravni poslovi koje lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može, odnosno ne može samostalno preduzimati.
Punoletnom licu lišenom poslovne sposobnosti može se vratiti poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti.
Pravnosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti dostavlja se bez odlaganja organu starateljstva i upisuje se u matičnu knjigu rođenih.
Ako lice lišeno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti, pravnosnažna sudska odluka upisuje se i u javni registar prava na nepokretosti.
Pravne poslove poslovno nesposobnog lica (izvan kruga poslova koje može samostalno da preduzima) preduzimaju u njegovo ime i za njegov račun njegov zakonski zastupnik ili staralac.
Zakon o javnom beležništvu u opštem delu predviđa da je javni beležnik dužan da odbije da obavi službenu radnju ako utvrdi da stranka nema poslovnu sposobnost ili da iz drugog zakonskog razloga ne može punovažno zaključivati pravne poslove, izuzev ako u postupku učestvuje zakonski zastupnik tog lica.
Takođe, u delu koji reguliše potvrđivanje (solemnizaciju) privatne isprave navedeno je da javni beležnik prilikom potvrđivanja isprave o pravnom poslu ispituje da li stranke imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se traži za preduzimanje tog posla i da li su ovlašćene da preduzmu pravni posao, kao i da će, ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz tog člana, rešenjem odbiti da potvrdi ispravu.
Javni beležnik na osnovu razgovora sa strankom pre nego što potvrdi (solemnizuje) ugovor ili ga sačinjini u formi javnobeležničkog zapisa, procenjuje da li stranka pokazuje očigledne znake manjkavosti poslovne sposobnosti.
Ukoliko javni beležnik proceni da stranka ne pokazuje očigledne znake manjkavosti poslovne sposobnosti, smatraće da ona ima poslovnu sposobnost na osnovu zakonske pretpostavke.
Ukoliko javni beležnik posumnja u poslovnu sposobnost stranke, ne samo da je ovlašćen već je i obavezan da traži da mu stranka dostavi dokaz o svojoj poslovnoj sposobnosti.
Potvrda centra za socijalni rad je potvrda da se lice ne vodi u evidenciji lica lišenih poslovne sposobnosti, što nije dokaz postojanja poslovne sposobnosti određenog lica.
Iz napred navedenog sledi da i pored dostavljenog uverenja centra za socijalni rad da se lice ne vodi u evidenciji lica lišenih poslovne sposobnosti, javni beležnik ima ovlašćenje i obavezu da traži dodatnu dokumentaciju kojom stranka dokazuje svoju poslovnu sposobnost, tj.odnosno ovlašćen je da traži nalaz i mišljenje sudskog veštaka o poslovnoj sposobnosti stranke.
Takođe je važno napomenuti da čak i ukoliko postoji dostavljen nalaz i mišljenje sudskog veštaka o postojanju poslovne sposobnosti, a javni beležnik izrazi sumnju u njeno postojanje, ima ovlašćenje i obavezu da odbije da preduzme traženu radnju.
Izvor: Sajt Javnobeležnčke komore Srbije (www.beleznik.org).