„Biciklisti čine oko osam odsto svih poginulih osoba u saobraćajnim nesrećama, iako su procentualno najmanje zastupljeni u saobraćaju“, izjavio je predsednik Državne revizorske institucije (DRI).
Na konferenciji za medije, prilikom predstavljanja izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja – „Unapređenje biciklističkog saobraćaja“, on je naglasio da je u Srbiji, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, od 2016. do 2020. godine, u saobraćajnim nezgodama poginulo 250 biciklista, dok je 7.429 povređeno.
„U 2021. godini poginulo je 48 lica u svojstvu vozača bicikla, što je za oko 17 odsto više u odnosu na 2020. godinu“, rekao je on i dodao da godišnje u Srbiji, u proseku, život izgubi oko 48 biciklista, a 413 bude teško povređeno.
Cilj ove revizije je bio da utvrdi da li su subjekti revizije – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Javno preduzeće „Putevi Srbije“, gradovi Beograd i Novi Sad, preduzeli odgovarajuće aktivnosti radi unapređenja biciklističkog saobraćaja.
Revizija je pokazala da je jedan od ključnih problema bezbednosti biciklista u Srbiji saobraćajna infrastruktura koja nije prilagođena ovoj kategoriji učesnika u saobraćaju – ne postoje biciklističke staze, niti trake za bicikliste, saobraćajna signalizacija, uređena parkirališta. Značajan infrastrukturni problem predstavlja praksa postavljanja ivičnjaka prilikom povezivanja biciklističke staze i kolovoza.
Ovlašćeni državni revizor, istakla je da je ključna poruka revizije da će se efikasnijim planiranjem i izgradnjom putne infrastrukture, koja je u većoj meri prilagođena potrebama biciklista, stvoriti uslove za bezbednije korišćenje bicikla i kao načina prevoza, a ne samo u svrhu rekreacije.
„Nadležni subjekti nisu u dovoljnoj meri vršili efikasno planiranje u oblasti izgradnje i održavanja biciklističke infrastrukture“, poručila je ona.
Kako je objasnila, preduzete aktivnosti nadležnih subjekata nisu u dovoljnoj meri stvorile uslove za bezbedno odvijanje biciklističkog saobraćaja i povećanje njegovog udela u ukupnom kretanju.
„Iako je izgradnja biciklističkih staza uz državni put kroz naselje obavezujuća za jedinice lokalne samouprave, do sada je na teritoriji Srbije ukupno izgrađeno 184 kilometara, što iznosi oko šest odsto dužine državnih puteva“, rekla je ona.
Zakon o putevima (Sl. glasnik RS“, br. 41/2018 i 95/2018-dr.zakon) između ostalog propisuje:
„Član 84.
Planskim dokumentom određuju se deonice javnog puta, odnosno putnog objekta sa dodatnim elementima (širi kolovoz, trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje, javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija, autobuska stajališta, biciklističke staze, pešačke staze i sl.), objekti i oprema koji odgovaraju potrebama naselja.
Izgradnjom dodatnih elemenata puta iz stava 1. ovog člana, ne može se narušiti kontinuitet trase tog puta i saobraćaja na njemu.
Dodatni elementi državnog puta za potrebe naselja iz stava 1. ovog člana, mogu se izgraditi na zahtev jedinice lokalne samouprave, uz prethodno pribavljanje saglasnosti upravljača državnog puta.
Izuzetno od stava 3. ovog člana izgradnja trotoara, pešačkih i biciklističkih staza, uz državni put kroz naselje je obavezujuća za jedinice lokalne samouprave.
Troškove izgradnje elemenata državnog puta iz st. 3. i 4. ovog člana, snosi jedinica lokalne samouprave koja je zahtevala izgradnju tih elemenata.“
***
„Član 114.
Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu, organu autonomne pokrajine i organu jedinice lokalne samouprave, ako:
5) se ne izgrade trotoari, pešačke i biciklističke staze uz državni put kroz naselje (član 84. stav 4).“
Gradovi Beograd i Novi Sad, po njenim rečima, izgradili su približno po 100 kilometara biciklističke infrastrukture, što je oko trećina predviđenog njihovim planskim dokumentima.
Tek nekoliko gradova u Srbiji ima više od deset kilometara staza namenjenih svakodnevnom biciklističkom saobraćaju.
„Efikasan nadzor i koordinacija između nadležnih subjekata u oblasti biciklističkog saobraćaja nisu u potpunosti uspostavljeni“, zaključila je ona.
Državna revizorska institucija je subjektima revizije dala preporuke u cilju unapređenja biciklističkog saobraćaja.
Izvor. sajt Državne revizorske institucije (www.dri.rs)
Izvor: izvod iz propisa je preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com