Da li su snimci sigurnosnih kamera dokazi u krivičnom postupku?

U jednoj od novijih presuda Vrhovnog suda, ovaj sud zauzeo je stav u vezi sa pitanjem iz naslova ovog teksta, pri tom napominjemo da se radi o konkretnom slučaju sa konkretnim činjeničnim stanjem, a ne o stavu ovog suda u svim istim ili sličnim slučajevima.

Pre nego što izložimo obrazloženje ove presude, navešćemo relevantne odredbe na koje se Vrhovni sud pozvao donoseći ovu odluku.

1. Relevantne odredbe

Članom 138. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021-OUS i 62/2021-OUS) uređeno je dokazivanje ispravom:

“Dokazivanje ispravom vrši se čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Isprava koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo lice u vršenju javnog ovlašćenja koje mu je povereno zakonom, dokazuje verodostojnost onoga što je u njoj sadržano.

Dozvoljeno je dokazivati da sadržaj isprave iz stava 2. ovog člana nije verodostojan ili da isprava nije pravilno sastavljena.

Verodostojnost sadržaja ostalih isprava utvrđuje se izvođenjem drugih dokaza i ocenjuje se u skladu sa članom 16. stav 3. ovog zakonika.”

U članu 150. koji propisuje postupak privremenog oduzimanja predmeta stoji:

“Licu od koga su predmeti oduzeti, izdaje se potvrda u kojoj će se oni opisati, navesti gde su pronađeni, podaci o licu od koga se predmeti oduzimaju, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Spisi koji mogu da posluže kao dokaz će se popisati, a ako to nije moguće, spisi će se staviti u omot i zapečatiti. Vlasnik spisa može na omot staviti i svoj pečat.

Lice od koga su spisi oduzeti pozvaće se da prisustvuje otvaranju omota. Ako se ono ne odazove pozivu ili je odsutno, organ postupka će omot otvoriti i pregledati i popisati spise. Pri pregledanju spisa mora se voditi računa da njihov sadržaj ne saznaju neovlašćena lica.”

Članom 152. ovog zakonika, koji uređuje predmet i osnov pretresanja, predviđeno je:

“Pretresanje stana i drugih prostorija ili lica može se preduzeti ako je verovatno da će se pretresanjem pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak.

Pretresanje stana i drugih prostorija ili lica se preduzima na osnovu naredbe suda ili izuzetno bez naredbe, na osnovu zakonskog ovlašćenja.

Pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi preduzima se na osnovu naredbe suda i, po potrebi, uz pomoć stručnog lica.”

Kada je u pitanju sam postupak pretresanja članom 157. je propisano sledeće:

“Pretresanje se vrši obazrivo, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i prava na intimnost i bez nepotrebnog remećenja kućnog reda. Pretresanje se vrši po pravilu danju, a izuzetno i noću, odnosno između 22 i 6 časova, ako je danju započeto pa nije dovršeno ili je to određeno naredbom za pretresanje.

Zaključane prostorije, nameštaj ili druge stvari otvoriće se silom samo ako njihov držalac nije prisutan ili neće dobrovoljno da ih otvori ili to odbije da učini prisutno lice (član 156. stav 4.). Prilikom otvaranja izbegavaće se nepotrebno oštećenje.

Ako se vrši pretresanje uređaja i opreme iz člana 152. stav 3. ovog zakonika, držalac predmeta ili prisutno lice (član 156. stav 4.), osim okrivljenog, dužno je da omogući pristup i da pruži obaveštenja potrebna za njihovu upotrebu, izuzev ako ne postoji neki od razloga iz člana 93, člana 94. stav 1. i člana 95. stav 2. ovog zakonika.

O svakom pretresanju će se sačiniti zapisnik u kome će se tačno opisati predmeti i isprave koji se oduzimaju i mesto na kome su pronađeni, a posebno će se obrazložiti zbog čega se pretresanje vrši noću. U zapisnik se unose i primedbe prisutnih lica. Zapisnik o pretresanju potpisuju prisutna lica. U slučaju da lice odbije da potpiše zapisnik, to će se posebno navesti. O oduzetim predmetima će se sačiniti potvrda koja će se odmah izdati licu od koga su predmeti, odnosno isprave oduzete.

Tok pretresanja može se tonski i optički snimiti, a predmeti pronađeni tokom pretresanja mogu se posebno fotografisati, a ako se pretresanje vrši bez prisustva svedoka (član 156. stav 7.) ili bez predstavnika advokatske komore (član 156. stav 6.), snimanje i fotografisanje je obavezno. Snimci i fotografije će se priložiti zapisniku o pretresanju.”

Ovlašćenja policije propisana su članom 286:

“Ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

U cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može: da traži potrebna obaveštenja od građana; da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno vreme, a najduže do osam časova ograniči kretanje na određenom prostoru; da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspiše potragu za licem i predmetima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregleda određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzme; da preduzme druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, sastaviće se zapisnik ili službena beleška.

Po nalogu sudije za prethodni postupak, a na predlog javnog tužioca, policija može u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.

O preduzimanju mera i radnji iz st. 2. i 3. ovog člana policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja, obaveštava javnog tužioca.

Lice prema kome je primenjena neka od mera i radnji st. 2. i 3. ovog člana ima pravo da podnese pritužbu nadležnom sudiji za prethodni postupak.”

2. Obrazloženje presude

U obrazloženju ove presude, između ostalog navedeno je sledeće:

Presudom Višeg suda u Kraljevu K 45/21 od 30.12.2022. godine, okrivljeni M.M, oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 2. KZ…, a okrivljeni VV, AA i BB, oglašeni su krivim da su izvršili po jedno krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, pa su okrivljeni AA i BB…

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 131/23 od 05.04.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog M.M. i njegovih branilaca, preinačena je presuda Višeg suda u Kraljevu K 45/21 od 30.12.2022. godine, samo u delu odluke o kazni… dok su navedene žalbe u preostalom delu, kao i žalba VJT u Kraljevu, branioca okrivljenog BB, branioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog VV, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenog M.M, advokat D.V, u zahtevu navodi da su Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o privatnom obezbeđenju, regulisani način postavljanja i korišćenja sigurnosnih kamera i da se postavljanje kamere kvalifikuje kao obrada podataka o ličnosti, da je za postavljanje kamere neophodna saglasnost, odnosno licenca Ministarstva unutrašnjih poslova, te da i u slučaju dobijanja licence ista ne može služiti za snimanje javnih površina, već isključivo privatnih poseda. U konkretnom slučaju događaj se odigrao na javnoj površini – državnom putu drugog reda i zbog toga ovaj dokaz nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku. Dalje je naveo da je snimanje javnih površina dozvoljeno državnim organima u smislu člana 286. Zakona o bezbednosti javnog saobraćaja (napomena autora: branilac je verovatno mislio na Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima). Pored toga, radi se o nezakonitom dokazu jer je postupljeno i protivno odredbi člana 147. stav 3. ZKP s obzirom da originalni video nije dostavljen sudu već se radi o montiranim isečcima, te da ne postoji potvrda o privremeno oduzetim predmetima video zapisa od vlasnika. Osim toga, prekršene su i odredbe člana 152. stav 3. ZKP jer se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi preduzima po naredbi suda, koje naredbe nije bilo u konkretnom slučaju, pa branilac okrivljenog ističe da je ovako pribavljen dokaz nezakonit i po načinu pribavljanja i sam po sebi, u smislu člana 16. stav 1. ZKP.

Sporni video snimak je, po navodima branioca okrivljenih M.M. i AA, advokata V.G, pribavljen suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, Zakonu o privatnom obezbeđenju, kao i odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Predmetni snimak sadrži video zapis koji prikazuje državni put kojim se odvija saobraćaj. Sistem video nadzora je predmet koji se prikuplja kao dokaz u predistražnom postupku na osnovu ovlašćenja iz člana 286. ZKP, te je policija ovlašćena da ga oduzme i o tome sačini zapisnik ili službenu belešku i izda pisanu potvrdu, sve u smislu člana 150., 152. i 157. stav 4. ZKP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Navode sadržane u zahtevima za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog M.M, advokat D.V, kao okrivljenih M.M. i AA, advokat V.G, isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su žalbeni navodi u pogledu izvedenog dokaza – snimka sigurnosnih kamera, neosnovani, s obzirom da je snimak sigurnosnih kamera pribavljen u skladu sa zakonom. Drugostepeni sud je u obrazloženju presude Kž1 131/23 od 05.04.2023. godine, dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da navedeni dokaz, čiju zakonitost osporavaju branioci, predstavlja zakonit dokaz na kome se može zasnivati sudska odluka i da je isti pribavljen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku (strana 5 stav jedan i dva drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

I po nalaženju Vrhovnog suda, snimci sigurnosnih kamera postavljeni iz razloga bezbednosti su dokazi podobni za utvrđivanje činjenica, a kako su isti isprave, koje su u smislu člana 138. ZKP pregledane na glavnom pretresu, pri čemu niko od okrivljenih nije osporio njihovu autentičnost, to se radi o dokazima koji su po načinu pribavljanja i izvođenja u krivičnom postupku zakoniti.

3. Stav Vrhovnog suda

Ponavljamo da se radi o konkretnom slučaju sa konkretnim činjeničnim stanjem, a ne o stavu ovog suda u svim istim ili sličnim slučajevima, i postoje tri bitna dela stava Vrhovnog suda iz ove presude:

– da se radi o snimcima postavljenim iz razloga bezbednosti,

– da takvi snimci predstavlju isprave, koje su pregledane na glavnom pretresu i

– da njihovu autentičnost niko od okrivljenih nije osporio.

Iz obrazloženja presude sledi da je Vrhovni sud zaključio sledeće:

Dakle, stav Vrhovnog suda je sledeći:

Snimci sigurnosnih kamera postavljeni iz razloga bezbednosti su dokazi podobni za utvrđivanje činjenica, jer predstavljaju isprave pregledane na glavnom pretresu, čiju autentičnost niko od okrivljenih nije osporio.

Izvor: Izvod iz propisa i sudske prakse preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.