Načelno, odgovor na ovo pitanje je da je potrebno sačiniti onoliko isprava koliko ima prodavaca (nepokretnosti), zbog toga što se radi o većem broju samostalnih i nezavisnih pravnih poslova između različitih lica (jedina tačka vezivanja je ličnost kupca).
Izuzetno, ako bi svi poslovi bili povezani na drugačiji način, a ne bi ih povezivala samo ličnost kupca (ako bi veza postojala na nivou kauze, primera radi ako je kupac spreman da kupi samo sve nepokretnosti zajedno, te ako neko od prodavaca ne bi prodao svoju nepokretnost on ne bi bio spreman da kupi ni ostale nepokretnosti), onda bi se radilo o jednom složenom poslu, pa bi moglo da bude reči o tome da se o takvom poslu sastavlja jedna isprava. U tom slučaju bi se, međutim, i naknada za rad javnog beležnika računala kao naknada za jedan posao, čija je vrednost ukupna vrednost svih nepokretnosti, a ne kao naknada za više poslova.
Javnobeležnički zapis je isprava o pravnom poslu, a javnobeležnička solemnizacija je javnobeležnička potvrda nejavne isprave, ovde takođe o pravnom poslu (član 6. ZJB). Zbog toga, načelno, jedna isprava treba da bude sačinjena o jednom pravnom poslu, a ne o većem broju međusobno nezavisnih i samostalnih pravnih poslova, čak i kada, u tom potonjem slučaju, nezavisni i samostalni poslovi postoje između istih lica, ili kad je jedno od lica u svim tim poslovima isto. Zbog toga je načelno pravilo da identitet pravnog posla određuje da li je potrebna jedna ili više javnobeležničkih isprava da bi se taj posao sačinio, pa je pravilo da je potrebno onoliko javnobeležničkih isprava koliko ima zasebnih, pravnih poslova.
Razume se, ako se radi o pravnim poslovima koji su međusobno povezani po svojoj sadržini, bilo tako da je neki posao glavni, a neki akcesoran ili da se radi o kauzalno povezanim poslovima iste prirode, onda je moguće sve te poslove uobličiti u jednoj javnobeležničkoj ispravi. U tom slučaju, ništavost ili raskid jednog od tih poslova nužno povlači ništavost ili raskid svih i ta činjenica mora izričito biti sadržana u tekstu pravnog posla, tj. u ispravi koja se solemnizuje. Štaviše, posledice odsustva ovako izričito predviđene odredbe ne mogu se otkloniti upozorenjem u solemnizacionoj klauzuli. Jedino dalje pitanje koje se postavlja jeste kako obračunati naknadu za rad javnog beležnika u takvim slučajevima, tj. da li će se naknada računati kao da se radi o više poslova u jednoj ispravi ili kao da se radi o jednom složenom poslu. Smatramo da, kada se radi o poslovima povezanim na jedan od opisanih načina, naknadu treba obračunavati kao da se radi o jednom pravnom poslu čija je vrednost zbir vrednosti povezanih poslova uobličenih u jednoj javnobeležničkoj ispravi.
Izvor: Izvod iz Zakona preuzet je iz programskog paketa „Propis Soft“-Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Javnobeležničke komore Srbije.