Kako je postojalo mnogo nedoumica u vezi sa tim da li je potrebno sprovoditi postupak javne nabavke za nabavku ekskurzija, kao i o načinu plaćanja, Uprava za javne nabavke dala je mišljenje br. 011-00-1270/13 od 13.09.2013. godine, a Ministarstvo finansija i privrede preporuku br. 011-00-1049-1/2013-32 od 15.08.2013. godine.
Komentar:
Obaveznost sprovođenja postupka javne nabavke
Članom 3. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS\”, br. 124/12, u daljem tekstu Zakon), propisano je da se javnom nabavkom smatra nabavka dobara, usluga ili radova od strane naručioca, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Članom 2. Zakona određeno je ko ima status naručioca. Tako je tačkom 1) navedenog člana predviđeno da je naručilac, u smislu ovog zakona, korisnik budžetskih sredstava, organizacija za obavezno socijalno osiguranje i njeni korisnici, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
Korisnici budžetskih sredstava, shodno članu 2. stav 1. tačka 6) Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/2013 i 63/2013), su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti. Tačkom 8) istog člana predviđeno je da su indirektni korisnici budžetskih sredstava, pored ostalih, i ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja.
Smatramo da je potrebno da napomenemo da Zakonom o javnim nabavkama nije predviđeno da se javne nabavke sprovode samo ako izvor finansiranja predstavljaju sredstva iz budžeta Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno to mogu biti i druga sredstva finansiranja.
U skladu sa svim što je navedeno proizlazi da škola, čiji je osnivač Republika, odnosno lokalna vlast, kao i autonomna pokrajina, jeste naručilac u smislu odredaba Zakona o javnim nabavkama i da je u obavezi da za nabavku dobara, usluga i radova, koje zaključuje kao teretne ugovore (sa naknadom), sprovodi postupke javnih nabavki.
Škola može da planira i organizuje izlete, ekskurzije i nastavu u prirodi, na način i pod uslovima utvrđenim nastavnim planom i programom. Shodno Pravilniku o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem, jedan od izvora finasiranja je i roditeljski dinar za vannastavne aktivnosti.
Članom 7. Zakona su predviđene nabavke na koje se odredbe ovog zakona ne primenjuju, ali nabavka ekskurzija se ne može podvesti ni pod jedan od propisanih osnova za izuzimanje od primene Zakona, što znači da škola, kao naručilac, ima obavezu da za nabavku ekskurzija sprovodi postupak javne nabavke ukoliko se roditeljski dinar za ekskurzije uplaćuje na račun škole.
Način plaćanja ekskurzija i mogućnost oslobođenja od sprovođenja postupka javne nabavke
Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS“, br. 119/2012, u daljem tekstu Zakon) uređeni su rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata, u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.
Članom 4. stav 1. Zakona, propisano je da se ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana, u slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik.
Iz navedenog proizlazi da je škola, kao subjekt javnog sektora, u obavezi da, u skladu sa članom 4. stav 1. Zakona, sve svoje obaveze prema privrednim subjektima izmiruje u rokovima koji ne mogu biti duži od 45 dana, što bi značilo da obaveze nastale iz organizovanja đačkih putovanja škole moraju izmiriti u roku od najviše 45 dana od dana kada je đačko putovanje realizovano i isporučena faktura, odnosno drugi zahtev za plaćanje od poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu obavezu, u skladu sa članom 3. stav 3. tačka 1. Zakona.
Đačka putovanja koja se organizuju u aprilu, maju i junu i koja se plaćaju u velikom broju rata, od kojih većina predstavlja avansne rate, a svega jedna ili dve rate se plaćaju po izvedenom đačkom putovanju, mogu da se izvršavaju u skladu sa Zakonom, jer se njime ne ograničava avansno plaćanje, ali rate koje preostanu po realizaciji đačkog putovanja moraju biti izmirene u roku od 45 dana.
U organizaciji đačkih putovanja i izmirivanju obaveza nastalih iz ugovora o organizovanju đačkih putovanja, školama prvenstveno predstavljaju problem kratki rokovi propisani Zakonom za izmirenje obaveza za ekskurzije završnih razreda i rekreativne nastave koje se održavaju u septembru, oktobru i novembru, i za koje se mali broj rata plaća avansno, a veći broj nakon realizaciji putovanja; mogućnost da se taj problem prevaziđe je da škola, kao posrednik u organizovanju đačkih putovanja, može ugovoriti posao tako da direktno dužnici (roditelji) uplaćuju svoje obaveze turističkoj agenciji, pa bi se u tom slučaju radilo o komercijalnoj transakciji sa fizičkim licima na koju se ne bi odnosio Zakon, jer se Zakonom ne uređuju rokovi u komercijalnim transakcijama u kojima je jedna od ugovornih strana fizičko lice. Ovakav način izmirenja obaveza može se izvesti otvaranjem posebnog računa turističke agencije na koji bi roditelji uplaćivali rate za ugovorena i realizovana đačka putovanja, a ujedno mogu se obavezati roditelji da uplatnice dostavljaju školi da bi i škola imala pregled o redovnosti izvršenih uplata.