Ustavni sud Srbije doneo je rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti određenih članova Zakona o pravosudnoj akademiji. Reč je o članu 26, stav tri, i članu 40, stav osam, devet i 11. Kako se navodi, Ustavni sud nalazi da se, u odnosu na osporene članove, kao sporno postavlja pitanje propisivanja da su Visoki savet sudstva(VSS) i Državno veće tužilaca(DVT) dužni da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudije prekršajnog i osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, predlože kandidata koji je završio početnu obuku na Akademiji, kao i pitanje da li navedene odredbe propisuju novi uslov za prvi izbor lica na te funkcije.
„Sporno je i da li se na ovaj način ustanovljava poseban uslov za vrednovanje stručne osposobljenosti kandidata, kao jednog od opštih uslova za izbor propisanog kako Zakonom o sudijama, tako i Zakonom o javnom tužilaštvu. Za Ustavni sud se kao sporno postavlja pitanje da li početna obuka na Pravosudnoj akademiji može biti presudan uslov za vrednovanje stručnosti i osposobljenosti prilikom predlaganja kandidata za prvi izbor za sudiju prekršajnog i osnovnog suda i za zamenika javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu“, navode u Ustavnom sudu.
Takođe, oni su ocenili da se može postaviti osnovano pitanje da li se osporenim odredbama krši načelo jednakosti građana koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji – ispunjavaju Zakonom o sudijama ili Zakonom o javnom tužilaštvu propisane uslove za izbor – iz člana 21 Ustava i povređuje Ustavom zajamčeno pravo na stupanje na javne funkcije pod jednakim uslovima iz člana 53 Ustava.
Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije, kaže za Danas da će Ustavni sud doneti odluku o postavljenom pitanju koja će sve da obavezuje.
– Zakon o Pravosudnoj akademiji postavlja princip da su selekcija, obuka uz stalno ocenjivanje, sa obrazloženjem ocene, i mišljenja koja stoje iza svakog kandidata koji prođe početnu obuku na akademiji, najbolji način da se dobiju jasni, nedvosmisleni i merljivi kriterijumi. Ovako jasni kriterijumi se koriste prilikom odgovora na pitanje o stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti, koje se postavlja prilikom odlučivanja – kaže Vujić.
On naglašava da VSS i DVT određuju koliko se kandidata prima na Akademiju za svaku godinu, daju saglasnost na program početne obuke i stalno kontrolišu njen rad.
– Zakon o Pravosudnoj akademiji jasno i nedvosmisleno postavlja Akademiju pod punu kontrolu i nadležnost VSS i DVT, počevši od upravljanja – dve trećine Upravnog odbora su članovi koje biraju VSS i DVT – pa do suverenog određivanja broja polaznika prema potrebama, te do nadzora nad radom i realizacijom programa – zaključuje Vujić.
Ograničavanje Narodne Skupštine?
„Ustavni sud je kao sporno postavio i pitanje da li se osporenim odredbama ograničava Ustavom utvrđena nadležnost VSS i DVT, koji kao samostalni i nezavisni državni organi utvrđuju predlog kandidata za prvi izbor sudija i zamenika javnih tužilaca. Imajući u vidu da je Narodna skupština prilikom izbora vezana predlogom VSS-a i DVT-a postavlja se pitanje da li se na ovaj način posredno i Narodna skupština ograničava u vršenju jedne od svojih ustavnih nadležnosti“, navode u Ustavnom sudu.
Izvor: Danas