Princip da „država pripada njenim građanima“ jedna je od najvrednijih tekovina Francuske buržoaske revolucije i današnja Evropa počiva na njemu. Suverenitet države potpuno je podređen ovom neverovatno važnom principu, koji vec punih 200 godina nije ideal, vec stvarnost gradjana slobodne Evrope.
Ta vest kao da još uvek nije doprla do građana Srbije, jer prosečan primerak i dalje Državu poima sa velikim “D“, kao izdignuti centar moći, izmešten iz stvarnosti i života, nedodirljiv, suveren, koji ima „monopol sile“.
Pitate se, kako je to moguće? To se pitam i ja i zapravo nemam odgovor.
Prvo pomislim, krivo je obrazovanje, pa onda izolacija i Milošević, pa komunizam – ili kako se to već zove što smo živeli za vreme Tita, pa mentalitet, pa crkva, pa geografski položaj, pa Turci…i onda shvatim da je to zapravo naš rak, naš kancer i da je uzrok neuhvatljiv isto kao i sam lek. Pa jel to toliko teško da shvatiš da država predstavlja ugovor između građana koji su mislili, mislili i zaključili da im je lakše i bolje da naprave to neko „udruženje“ koje će služiti svima njima!?
Kome služi naša država? Građanima, dabome, ali građani ovde ništa od države ne traže, pomislim prvo. Ali onda se setim raznih nesrećnika koji sve ove godine štrajkuju i traže svašta od države, traže da ih država zaposli, da im da penziju, da ih šalje na more.
Ali ne, on je ipak savijen pred onim šalterom, uvek i uvek i buni se samo ako on još nije na redu i čim dođe njegov red, on sve zaboravi, savije se i ponovo se trudi da bude ljubazan. Gde je problem, kako ne ukapira da Država smo mi svi, a ne Oni tamo neki, zli i daleki?!
Dakle, kada kažemo da ne valja neka država, znači da ne valjaju njeni građani. A da naša država ne valja, ne govorimo sami mi, koji smo večito nezadovoljni, nego govore i svi oni sa „drugog ekstrema“: desnilčari, ultradesničari, patriote i hiper turbo patriote. To je teza oko koje ćemo se svi složiti, a ipak se ne možemo složiti u tome da je problem u nama, u građanima samim. Eto, onda u čemu je naša razlika: u poimanju države. Zato, roditelji, vaspitači, učitelji, radnici, seljaci, poštena inteligencijo, učite svoju i tuđu decu, čim progovore: Država – to smo Mi!