Visina dugovanja različita je od suda do suda, a neki nisu isplatili honorare veštacima još iz decembra 2010. godine. – U ministarstvu pravde potvrđeno da dugovi postoje.
Neuropsihijatri, obducenti, balističari, finansijski stručnjaci, veštaci saobraćajne struke i drugi eksperti koje sud angažuje za davanje stručnog mišljenja u parnicama i krivičnim postupcima – čekaju na isplatu honorara mesecima, neki čak i čitavu godinu. Posle rešavanja problema sa isplatom naknada sudijama porotnicima, ispostavilo se da mnogi sudovi u Srbiji duguju velike sume novca sudskim veštacima.
U Ministarstvu pravde samo nam je kratko potvrđeno da dugovanja postoje i da se, u saradnji sa Ministarstvom finansija, radi na tome da isplate uskoro počnu. Visina dugovanja različita je od suda do suda, a neki nisu isplatili honorare veštacima još iz decembra 2010. godine.
Direktor Udruženja sudskih veštaka Beograda, akademik Miladin Knežević, kaže za „Politiku” da državni budžet duguje svim veštacima u Srbiji ukupno oko 55 miliona dinara.
– Svaki posao mora da se plati, a veštaci rade na veresiju. Međutim, dugovi postoje samo u krivičnim postupcima, kada sud angažuje veštake. U parnicama je sada praksa da stranka u postupku položi novac za veštačenje u depozit suda i taj se novac isplaćuje obično u roku od osam dana od izvršenog veštačenja – kaže Knežević, koji je stručnjak za ekonomsko-finansijsku oblast.
Neuropsihijatar prim. dr Slobodan Simić, šef Odseka za sudsku psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, takođe kaže da stranke u parnicama redovno plaćaju veštačenja.
– Kada veštačimo, na primer, nematerijalnu štetu, stranka deponuje sredstva za veštačenje u depozit i to se brzo isplaćuje. Problem je u krivičnim postupcima, kada veštaka angažuje sud, pa se honorari za veštačenja isplaćuju iz državnog budžeta – kaže dr Simić.
Neuropsihijatri najčešće veštače uračunljivost okrivljenog u momentu izvršenja krivičnog dela, a njihov nalaz je od presudnog značaja za odluku suda o tome da li će izreći zatvorsku kaznu ili meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zatvorskoj bolnici.
Pitamo da li postoji utvrđena tarifa za nalaze i mišljenja veštaka.
– Honorar se obračunava tako što se na osnovu prosečnog ličnog dohotka u Srbiji izračuna prosečan radni sat, pa se taj sat uvećava za određeni procenat, u zavisnosti od stručne spreme. Veštak pravi specifikaciju o broju radnih sati koje je proveo u ekspertizi i pisanju nalaza i mišljenja, pa sudu podnosi troškovnik. To se tretira kao honorar, a na sve honorare plaća se porez od 48 odsto, koji se vraća u državni budžet – objašnjava dr Slobodan Simić.
To znači da veštaci naplaćuju samo 52 odsto svog rada i da se gotovo polovina njihove zarade vraća državi. Međutim, država kasni sa isplatama. Nedavno je, povodom vesti da Visoki savet sudstva preuzima pravosudni budžet, rečeno da su svi dugovi ostali Ministarstvu pravde.
Pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić kaže da veštaci nemaju zakonsku obavezu da osnuju svoju komoru, već je njihovo udruživanje slobodno.
– Ako bi zakon predvideo obavezu da se svi sudski veštaci udružuju u komore, to bi omogućilo da takvo profesionalno udruženje, pored zastupanja i afirmacije svojih profesionalnih interesa, može da nameće pravila u vidu podzakonskih akata koja bibila obavezna za sve članove komore. Tako bi komora mogla da donese etički kodeks, da utvrdi pravila za disciplinsku odgovornost, da propiše pravila za određivanje visine naknade za veštačenje, da preuzme poslove edukacije sudskih veštaka i drugo što bi doprinelo uvođenju reda u ovoj oblasti, a koristilo bi toj pravosudnoj profesiji i celom pravosudnom sistemu – kaže Vojkan Simić.
To bi doprinelo i većoj profesionalizaciji i suzbijanju moguće korupcije. Za sudske veštake trebalo bi uvesti i obavezu osiguranja od profesionalne odgovornosti.
– Ovo se može rešiti izmenama i dopunama važećeg zakona i bilo bi interesantno čuti šta i sami sudski veštaci misle o tome.
Na isti način mogu se urediti i udruženja sudskih prevodilaca.
Mnoga veštačenja su vrlo komplikovana i obavljaju ih instituti i fakulteti, zbog visokog nivoa stručnosti koji se često zahteva. Oni su, na neki način, monopolisti u tom poslu, nemaju odgovarajuću konkurenciju, zbog toga su veoma opterećeni poslom i određujuvisoke naknade za veštačenja. Za određivanje visine naknade u tim slučajevima nema jasnih pravila, a i ona pravila koja postoje nisu odgovarajuća. Zbog toga takva veštačenja neprimereno dugo traju i dovode do suđenja van razumnog roka. Očigledno je da je i u tom segmentu veštačenja potrebna odgovarajuća intervencija države – kaže Vojkan Simić.
Ministarstvo je prošlog leta imenovalo više od pet hiljada sudskih veštaka iz svih oblasti veštačenja i izradilo jedinstvenu elektronsku bazu podataka o svim veštacima na teritoriji svih sudova u Srbiji. Registar se može naći na sajtu Ministarstva pravde. Čak 97 odsto izabranih veštaka ima visoku stručnu spremu.
Zakon kaže da je sudski veštak „lice koje u toku postupka angažuje sud, po službenoj dužnosti ili po predlogu stranaka, radi davanja određenog stručnog mišljenja o slučajevima o kojima sud nema potrebno znanje”.
Aleksandra Petrović
Izvor: Politika