Obzirom na najave zakonodavca i Poreske uprave u svim advokatskim komorama, kao i u Advokatskoj komori Srbije povela se rasprava o celishodnosti uvođenja fiskalnih kasa u advokatske kancelarije. U ranijem periodu advokati udruženi u svojim komorama, a preko Advokatske komore bili su odlučni u nameri da ne dozvole uvođenje fisklanih kasa u advokatske kancelarije.
Argumenti protiv fiskalnih kasa u advokatskim kancelarijama su sledeći:
– advokatura je jedna od ‘’slobodnih’’ delatnosti, pa bi uvođenjem fisklanih kasa nekima bilo uskraćeno da se bave ovom delatnošću
– neimanje slične prakse u okruženju
– način naplate u dobrom delu nije uobičajen kao u ostalom prometu ( Izaći na ročište bez stranke, što dalje znači da je usluga izvršena ali nemate od koga da naplatite jer je npr. Stranka u inostranstvu i dolazi za 6 meseci. Odbrane po službenoj dužnosti i dr.)
– ugovaranje naplate po završetku spora i naplati (procentualno od vrednosti spora ili za troškove postupka)
– nepostojanje obaveze vođenja poslovnih knjiga (najveći broj advokata spada u red paušalnih poreskih obveznika i nije u sistemu PDV-a)
– nemogućnost naplate od svih klijenata u punom obimu Advokatske tarife
– nisu sve advokatske komore podjednake veličine i snage
Svakako da bi kolege imale još neke razloge protiv fisklane kase u svojoj kancelariji i to svako u skladu sa svojim dosadašnjim iskustvom u poslovanju i naplati.
Međutim, moramo da se osvrnemo i pogledamo šta se dogodilo sa privatnom lekarskom praksom. Poučeni primerom advokata, lekari su preko svog udruženja uspevali da odolevaju fisklanim kasama u svojim ordinacijama. Međutim, država je u ovoj sferi poslova bila odlučna u nameri da fiskalnu kasu uvede u svaku ordinaciju i ne samo to već je lekarima naloženo da se izjasne da li žele da svoju službu vrše u privatnoj ili državnoj praksi. Pitanje u kojoj se meri ovo poštuje je sasvim nešto drugo ali iz ugla države ovakvo postupanje je uvelo red i dodatno napunilo budžet.
Postavlja se pitanje šta fiskalna kasa može da omogući advokatu u svakodnevnom radu i poslovanju. Možda su to opcije:
– brža naplata jer onog trenutka kada se usluga izvrši tog trenutka se i naplati
– uz brži dotok novca svakako da ostaje i deo koji bi služio za redovno izmirenje obaveza kako prema državi tako i prema Komori i trećim licima
– uz ovakvo poslovanje ostajalo bi svakako i više novca koji bi mogao da se uloži u dodatno osiguranje advokata jer trenutno jedan ogroman broj plaća minimalna penziona i zdravstvena osiguranja što dalje znači i manje penzije
– podizanje kreditnih sposobnosti advokata, što bi dalje značilo da bi mogli pod povoljnijim uslovima da dobijaju kredite od poslovnih banaka ili fondova radi osavremenjavanja svog poslovanja ili regulisanja pitanja poslovnog i drugog prostora
Suštinsko pitanje je svakako trud Advokatske komore na izmeni svih procesnih propisa kojima se reguliše pitanje zastupanja pred sudovima i drugim državnim institucijama. Ukoliko država želi da uvede fiskalne kase u advokatske kancelarije to će i učiniti, a što nas uči primer lekarskih ordinacija. Zbog te činjenice napori bi trebalo da budu usmereni na izmeni propisa kojima bi advokatima bilo obezbeđeno da jedino oni mogu zastupati fizička i pravna lica u postupcima i sporovima pred sudom i drugim državnim institucijama uz svakako postojanje odredbe da i stranka može sama sebe zastupati. Na ovaj način bio bi obezbeđen novčani priliv advokatu, a od njegove stručnosti i sposobnosti bi zavisilo da li ima više ili manje posla. Dalje, jasna zabrana nadripisarstva i agencija za pružanje pravne pomoći (koje se čak i reklamiraju) takođe je vrlo bitna.
Napori bi se morali učiniti ka tome da se i određena poreska pravila promene. Naime, ukoliko bi došlo do uvođenja fiskalne kase i ulaska u PDV sistem zašto ne bi advokatima bilo omogućeno da za potrebe kancelariji obezbede auto (ne teretni auto, već putnički koji bi bio registrovana na kancelariju) uz odbitak PDV na nabavnu cenu i kasniji odbitak PDV-a od cene goriva i održavanja ili popravki. Ovo bi dalje značilo da bi svaki ulazni input sa iskazanim PDV-om bio odbitna stavka prilikom obračuna PDV-a. Ovo bi dalje značili da bi se uvelo knjigovodstvo u advokatske kancelarije ali obzirom na raširenost knjigovodstvenih agencija to ne bi trebalo da bude veći problem. Postavlja se pitanje zašto se ne bi uložili napori ka izmeni propisa koji regulišu statusna pitanja advokatskih kancelarija i dozvolilo i osnivanje advokatskih firmi što bi možda dovelo do toga da postoje usko specijalizovani advokati ili kancelarije, te bi se tu dobilo na kvalitetu usluga ali vrlo verovatno i bolja naplata usluga. Jasno regulisanje primanja u red advokata naročito lica koja su bila sudije, tužioci, javni pravobranioci ili drugi državni funkcioneri uz uvođenje određenih ograničenja bi svakako zaštitilo već postojeće advokate i advokatske pripravnike. O uvođenju notara se već dugo govori ali je predlog zakona ostao samo predlog. Uvođenjem notara svakako da bi određen broj advokata promenio profesiju i odlučio se da dalju karijeru nastavi kao notar.
Možda pitanje uvođenje fisklane kase i nije suštinsko piatanje, možada su suštinska pitanja upravo ova postavljena. Pitanje da li je celishodnije prihvatiti fiskalnu kasu i vođenje poslovnih knjige uz prethodno rešavanje pitanja kao što su ko može da zastupa, nadripisarstva i agencija za pružanje pravne pomoći, notara i druga ovde izneta pitanja ostaje otvoreno i zahteva svakako jedan veliki napor prevashodno Advokatske komore, a zatim i državnih organa ukoliko se stvarno želi određena reforma.