Prema navodima Alumni kluba Pravosudne akademije, sednica na kojoj je Državno veće tužilaca (DVT) predložilo kandidate za izbor tužilaca održana je bez prethodne najave i time je opet onemogućeno zainteresovanoj javnosti da prati tok sednice, dok su predlozi za izbor zamenika javnih tužilaca objavljeni nekoliko dana nakon što je sednica održana.
Iako svesni da postoje izvesni problemi u funkcionisanju samog DVT, AKPA smatra da to ne treba da bude razlog da se DVT vraća korak unazad kada je u pitanju transparentnost izbora kandidata na javne funkcije. AKPA podseća da je u proteklom periodu periodično imao svoje predstavnike na ovim sednicama koji su bili prisutni u svojstvu javnosti, što je javno i pohvalio, kao i da već duži vremenski period predlaže da se sednice pravosudnih saveta prenose putem Interneta, kako bi zainteresovana javnost mogla da bude upoznata sa procesom odlučivanja, ali da se takav iskorak još nije desio.
Prema navodima AKPA, dolazimo u situaciju da je proces odlučivanja o izboru nosilaca pravosudnih funkcija dostupniji javnosti u fazi pred Narodnom skupštinom, gde se javno prenose sednice odbora za pravosuđe, kao i rasprava u plenumu od faze izbora pred stručnim telima, a AKPA smatra da upravo pravosudni saveti treba da budu nepristrasna i otvorena tela koja bi služila kao uzor drugim organima i samoj Narodnoj skupštini sastavljenoj od političara.
Osim toga, AKPA je nezadovoljan i zbog činjenice da je samo jedan svršeni polaznik Pravosudne akademije predložen za izbor za zamenika javnog tužioca, što šalje negativnu poruku svršenim polaznicima ove institucije, jer se nije vodilo računa o ravnomernoj zastupljenosti svih kategorija kandidata.
AKPA izražava nadu da će DVT u svom daljem radu više pažnje posvetiti javnosti i nastaviti da ulaže napore u tom pravcu. Pored toga, AKPA smatra da ima mesta napretku u otvorenosti ka javnosti i u drugim najvažnijim pravosudnim telima, u koja se ubraja i Pravosudna akademija, te da je potrebno da ova tela budu primer transparentnosti, jer je javnost najvažniji kontrolor u demokratskom društvu.
Odredbama čl.13-14. Zakona o državnom veću tužilaca (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 101/2010, 88/2011 i 106/2015) određena je nadležnost i način rada DVT.
Prema tim odredbama:
Nadležnost
Državno veće:
– utvrđuje listu kandidata za izbor Republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca koju dostavlja Vladi;
– predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tužioca;
– bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca;
– bira zamenike javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tužioca u višem javnom tužilaštvu;
– odlučuje o prestanku funkcije zamenika javnih tužilaca;
– utvrđuje razloge za razrešenje javnog tužioca i zamenika javnog tužioca;
– određuje javno tužilaštvo u kojem će javni tužilac i zamenici javnog tužioca nastaviti da vrše funkciju zamenika javnog tužioca u slučaju ukidanja javnog tužilaštva;
– odlučuje o udaljenju Republičkog javnog tužioca;
– odlučuje po prigovoru na odluku o udaljenju javnog tužioca i zamenika javnog tužioca;
– predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za rad javnih tužilaštava za tekuće rashode i vrši nadzor nad njihovim trošenjem, u skladu sa zakonom;
– utvrđuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnošću javnog tužilaštva;
– postavlja vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca;
– odlučuje po prigovoru na odluku Republičkog javnog tužioca o tome kada se smatra da nije bilo izbora javnog tužioca i zamenika javnog tužioca;
– daje mišljenje o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj i postupanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, organizaciju javnog tužilaštva, kao i drugih zakona koje javna tužilaštva primenjuju;
– donosi Etički kodeks;
– vodi lični list za svakog javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i zaposlenog u javnom tužilaštvu;
– imenuje i razrešava Disciplinskog tužioca i njegove zamenike i članove Disciplinske komisije i njihove zamenike;
– donosi odluke o pravnim lekovima u disciplinskom postupku;
– donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca;
– donosi odluku o pravnom leku protiv odluke o vrednovanju rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca;
– odlučuje o prigovorima u postupku izbora za članove Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca;
– obavlja poslove u vezi sa sprovođenjem Nacionalne strategije reforme pravosuđa;
– utvrđuje sadržinu programa obuke za zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju na funkciju i tužilačke pomoćnike u skladu sa zakonom;
– predlaže program obuke za javne tužioce i zamenike javnih tužilaca koji trajno obavljaju funkciju;
– obavlja i druge poslove predviđene zakonom.
Način rada
Sednice Državnog veća su javne, a Državno veće može da odluči da sednica bude zatvorena za javnost ako to nalažu interesi javnog reda ili zaštita tajnosti podataka, kao i u slučajevima određenim Poslovnikom.
Sednice Državnog veća saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje tri člana Državnog veća.
Državno veće održava sednice kada je prisutno najmanje šest članova Državnog veća. Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Alumni kluba Pravosudne akademije (www.alumni-pars.rs).