Na sajtu Ministarstva pravde Republike Srbije objavljeni su odgovori ministarke pravde u vezi sa izradom Nacrta zakona o poreklu imovine.
Ministarka je, odgovarajući na pitanje dokle se došlo za donošenjem navedenog zakona, odgovorila da je to jedan od prvih zadataka koji je dobila 2016. godine, zajedno sa Ministarstvom finansija.
Takođe, ista je navela da je trebalo da se radi nacrt zakona o poreklu imovine, da je tada formirana radna grupa i da se vredno radilo. Došlo se do okvirnog nacrta, međutim tada je prioritet bio donošenje zakona o nadležnosti državnih organa o suzbijanju organizivanog kriminala i korupcije, na reorganizaciji tužilaštva i sudova, osnivanje posebnih odeljenja koji se bave korupcijom.
Zakon od poreklu imovine je bio krovni zakon koji je trebao da uspostavi novi sistem rada nadležnih organa za procesuiranje krivičnih dela sa koruptivnim elementom, a nakon toga da pristupimo dovršetku rada zakona o poreklu imovine.
Na pitanje: Za koji period će se sprovoditi ovaj zakon?
Ministarka je navela da je jedan od predloga da to bude mogućnost ispitivanja imovine unazad 10 godina. Na kraju javne rasprave videće se kakvi će biti zaključci. Navela je da se radi o preispitivanju imovine, da li je ona zakonito stečena ili ne i da li ono što je zakonito stečeno prijavljeno Poreskoj upravi, da li je plaćen porez, da dosta posla očekuje Poresku upravu.
Dodala je da je 2002. godine postojala mogućnost unakrsnog ispitivanja imovine, ali taj zakon u praksi nije dao željene efekte. Navedeno je da nije jasna i precizna formulacija kako taj postupak treba da teče.
S druge strane, navedeno je da u tom momentu, možda nije bilo adekvatnih registra da bi moglo da se vrši unakrsno ipitivanje neke imovine. Danas postoje elektronski registri gotovo svih onih podataka koji su neophodni da utvrdite šta jedno lice poseduje. Najbitnije je utvrditi njegovu stvarnu vrednost imovine i utvrditi njegove prihode.
Na pitanje: Kakve će kazne biti za one kojima se taj disbalans primeti?
Ministarka je odgovorila da kada utvrdite da postoji veliki disbalans između vaših prihoda i vaše stvarne imovine, upravo ta razlike neprijavljene imovine i onoga što ste prijavili je osnovica koja će biti oporezivana, a predlog je da to bude 75 procenata. To je izuzetno visoka poreska osnovica i upravo je na neki način kazna onima koji nisu prijavljivali sve što imaju ili koji su na nezakonit način stekli.
S druge strane, ukoliko Poreska uprava u toku postupka ustanovi da možda postoje elementi krivičnog dela, onda treba da dostavi to nadležnim državnim organima i onda na scenu stupaju ova koruptivna odeljenja.
Na pitanje: Da li postoji mogućnost pre nego što dođe do postupka, svi koji su nešto prikrivali da prijave?
Ministarka je izjavila da misli da ovaj zakon neće dati takvu mogućnost. Navela je da ono što često izaziva nedoumice kod građana, ovaj zakon se ne odnosi samo na funkcionere. On se odnosi apsolutno na sve, na bilo koga koji sa svojim stilom života može da izazove sumnju da troši mnogo više nego što prikazuje da zarađuje ili da mesto na kome radi možda ne opravdava onakav stil života koji vodi.
Napomenula je da su različiti načini prikrivanja imovine, da svašta ulazi u imovinu i da nije samo nepokretnost koju lako možete da identifikujete, naročito kada su reči o udelima i akcijama pravnih lica. Istakla je da smo imali priliku da vidimo da su pokušavali da kažu da su pozajmili novac. Suština jeste da ovaj zakon omogućava da onaj koji je pozajmio odmah izaziva sumnju i on opet može da dođe ”pod oko” Poreske uprave. Postoji Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije koji na neki način vodi registar imovine svih funkcionera i povezanih lica, koji su takođe obavezni da prijave imovinu kada je reč o funkcionerima.
Takođe, prema njeminim navodima, imamo bogate pojedince i siromašnu državu i to se govorilo već decenijama. Imali smo situacije ljudi socijalni slučajevi, nezaposleni da imaju ogromne imperije?
-Istakla je da smo imali pojedince koji kada su bili na funkcijama enormno su se bogatili i povećavali svoj privatni kapital, tako da je došlo vreme da se preispita. Postavlja se pitanje kako je neka imovina mogla tako da raste kada ste vi funkcioner, morate da zamrznete sva svoja upravljačka prava u određenim organima, na koji način je to preduzeće poslovalo i kako je ostavrilo tako veliki profit. Poreska uprava će raditi po sistemu ukoliko sama utvrdi da nešto nije u redu proverom različitih podataka, ali i na osnovu anonimnih prijava građana, ukoliko utvrdi da postoji osnova sumnje za nekakvo preipitivanje.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).