U jednoj od najnovijih presuda Evropskog suda za ljudska prava protiv Srbije (u daljem tekstu: ESLJP), po predstavci broj 61891/19 – Marko Tešić protiv Srbije ovaj sud je utvrdio povredu prava na slobodu izražavanja advokata-branioca.
Naime, pred domaćim sudovima podnposiocu predstavke izrečena je novčana kazna u krivičnom postupku u kojem je postupao kao branilac okrivljenog zbog nepoštovanja suda, jer je izneo primedbe, koje su okarakterisane kao sarkastične, u podnescima u vezi sa navodnim nepravilnostima kod unošenja njegovih prigovora u zapisnik tokom krivičnog postupka.
U ovom tekstu daćemo prikaz ove presude, kao i stav ESLJP, ali najpre ćemo izložiti relevantne odredbe.
1. Relevantne odredbe
Član 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantuje slobodu izražavanja, a glasi:
“1. Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća.
2. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.”
Najvažnije odredbe Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021-OUS i 62/2021-OUS) prikazaćemo u okviru članova koje je ESLJP uzeo u obzir prilikom odlučivanja, prikazaćemo podebljanim (bold) fontom. Član 231. ovog zakona propisuje:
“Organ postupka je dužan da svoj ugled i ugled stranaka i drugih učesnika u postupku zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada.
Sud će kazniti novčanom kaznom do 100.000 dinara okrivljenog, branioca, punomoćnika, zakonskog zastupnika, oštećenog, privatnog tužioca ili oštećenog kao tužioca koji u podnesku vređa taj organ ili učesnika u postupku. O kažnjavanju advokata obaveštava se nadležna advokatska komora, uz obavezu obaveštavanja suda o preduzetim merama.
Odluku o novčanom kažnjavanju iz stava 2. ovog člana donosi sud. O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna, odlučuje veće. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
Ako javni tužilac ili lice koje ga zamenjuje u podnesku vređa drugog učesnika u postupku, sud će o tome obavestiti nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca.”
Član 239. Zakonika o krivičnom postupku uređuje sadržaj zapisnika o glavnom pretresu, tako što propisuje:
“U uvodu zapisnika mora se naznačiti sud pred kojim se održava glavni pretres, mesto i vreme zasedanja, ime i prezime predsednika veća, članova veća i zapisničara, tužioca, optuženog i branioca, oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, prevodioca, tumača, krivično delo koje je predmet pretresanja, kao i da li je glavni pretres javan ili je javnost isključena.
Zapisnik mora naročito da sadrži podatke o tome koja je optužnica na glavnom pretresu pročitana, odnosno usmeno izložena i da li je tužilac izmenio ili proširio optužbu, kakve su predloge podnele stranke i kakve je odluke donosio predsednik veća ili veće, koji su dokazi izvedeni, da li je izvršen uvid u zapisnike i druga pismena, da li su reprodukovani optički ili tonski snimak ili drugi zapis i kakve su primedbe učinile stranke u pogledu tih zapisnika, pismena ili snimaka. Ako je na glavnom pretresu isključena javnost, u zapisniku se mora naznačiti da je predsednik veća upozorio prisutne na posledice ako neovlašćeno otkriju ono što su na tom glavnom pretresu saznali kao tajnu.
Iskazi optuženog, svedoka, veštaka ili drugog lica unose se u zapisnik ako sadrže odstupanje ili dopunu njihovih ranijih iskaza i to tako da se prikaže njihova bitna sadržina.
Predsednik veća može, po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti, narediti da se u zapisnik doslovno upišu izjave koje smatra naročito važnim.
U zapisnik o glavnom pretresu unosi se potpuna izreka presude (član 428. st. 3. do 5.), uz naznačenje da li je presuda javno objavljena. Izreka presude sadržana u zapisniku o glavnom pretresu predstavlja izvornik.
Ako je na glavnom pretresu doneto rešenje o pritvoru, mora se i ono uneti u zapisnik o glavnom pretresu.
U zapisnik o glavnom pretresu na kojem se raspravlja o delima iz člana 162. stav 1. tačka 1) ovog zakonika unose se podaci o početku i završetku pretresa, o prisutnim učesnicima i izvedenim dokazima, o rešenjima o upravljanju postupkom, kao i prepis tonskog snimka koji se sačinjava u roku od 72 časa i predstavlja sastavni deo zapisnika vođenog na glavnog pretresu.
U slučaju da se glavni pretres ili njegov deo tonski snima (član 236. stav 3), zapisnik o glavnom pretresu se sačinjava na način propisan stavom 7. ovog člana.”
Članom 396. Zakonika o krivičnom postupku propisuje sledeće:
“Posle saslušanja optuženog, predsednik veća određuje vreme u kojem se najpre izvode dokazi koje predloži tužilac, potom dokazi koje predloži odbrana, nakon toga dokazi čije izvođenje je odredilo veće po službenoj dužnosti i po predlogu oštećenog, a na kraju dokazi o činjenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije. Ako postoje opravdani razlozi predsednik veća može odrediti drugačiji redosled i produžiti vreme za izvođenje dokaza.
Podaci iz kaznene evidencije i drugi podaci o osuđivanosti optuženog za kažnjive radnje od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije biće izvedeni u skladu sa stavom 1. ovog člana, osim ako veće odlučuje o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka.
Ako oštećeni koji je prisutan treba da se ispita kao svedok, njegovo ispitivanje će se obaviti pre ostalih svedoka.
Posle izvođenja svakog dokaza, predsednik veća upitaće stranke, branioca i oštećenog da li povodom izvedenog dokaza imaju primedbe.”
2. Okolnosti slučaja
Podnosilac je postupao u svojstvu branioca lica optužeog za pokušaj ubistva u krivičnom postupku pred Višim sudom u Beogradu.
Iz zapisnika sa glavnog pretresa je očigledno da je podnosilac izjavio da mu nije bilo dozvoljeno da komentariše iskaz svedoka u skladu sa članom 396. Zakonika o krivičnom postupku nakon što je svedok saslušan, a kasnije održanom ročištu, tokom ispitivanja veštaka neuropsihijatrijske struke, podnosilac je izneo nekoliko prigovora navodeći nepravilnosti u vođenju postupka, a naročito u vezi sa sadržajem zapisnika sa ročišta i načinom na koji je on sastavljen.
Prema zapisniku, predsednica veća izrekla je upozorenje podnosiocu zbog „remećenja reda u sudnici”, podsetila ga na obavezu da se pridržava uputstava sudije i izjavila da je, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, ovlašćena da evidentira „bitni sadržaj postupka i tok glavnog pretresa, uključujući i primedbe branioca u vezi sa iskazom svedoka”.
Podnosilac je potom uložio prigovor na postupanje predsednice veća i zatražio da o predmetu odluči veće. Sudija ga je još jednom zamolila da je ne prekida dok diktira u zapisnik, pri čemu je podnosilac upozoren da će svako dalje nedolično ponašanje za posledicu imati izricanje novčane kazne. Podnosilac je i dalje zahtevao da se njegovi prigovori doslovno unesu u zapisnik. Na njegov zahtev je potom odobrena pauza od pet minuta. Nakon pauze, on je ponovio svoje primedbe na postupanje predsednice veća, koje je veće potom odbacilo kao neosnovane. U zapisniku je takođe navedeno da je podnosilac tvrdio da je uporno propuštanje evidentiranja njegovih prigovora od strane sudije – bilo greškom ili namerno – ometalo pravo njegovog klijenta na efektivnu odbranu.
Podnosilac je podneo pisane „Prigovore na izvedene dokaze” i pritužbe na postupanje predsednice veća, koje ćemo zbog prostora prikazati u skraćenom obliku, odnosno prepričaćemo ih. Podnosilac je istakao sledeće:
– da prigovori odbrane na iskaz oštećene strane nisu evidentirani u njihovom originalnom obliku;
– da je predsednica veća na njegovo dobronamerno i profesionalno pojašnjenje – koje je uobičajeno i neophodno s obzirom na to da se greške često dešavaju tokom diktiranja zapisnika – odgovorila na grub i neprimeren način, izrekavši mu opomenu zbog navodnog narušavanja reda u sudnici i insistirajući da mora da se pridržava uputstava sudije
– na ovo ponašanje je imao komentar da je “zaista nečuveno!!!”
– da je bio primoran da podnese formalni prigovor na način na koji je predsednica veća vodila glavni pretres, te je zatražio pauzu od pet minuta kako bi se uzavrele strasti predsednice veća ohladile.
– da je i posle pauze njegov prigovor da doslovno unese u zapisnik odbijen odbacujućim obrazloženjem, na sledeći način: „U zapisnik ću uneti šta god ja želim.”
– da su predloženi datumi zakazivanja sledećeg ročišta unošeni u zapisnik selektivno, što je da je svrha toga “potpuno nejasna i duboko zabrinjavajuća”.
– da nakon prijema primerka zapisnika, koji, uzgred, nije dostavljen odbrani po okončanju ročišta uprkos višestrukim zahtevima, otkriveno je da je sadržaj zapisnika sa glavnog ročišta naknadno izmenjen. Konkretno, u odeljku koji se odnosi na prigovore u vezi sa svedočenjem oštećenog, predsednica veća je prvobitno evidentirala da se neslaganja odnose na „detalje”. Međutim, nakon ročišta, ovo je nezakonito izmenjeno (kršeći Zakonik o krivičnom postupku) kako bi odražavalo stvarnu izjavu branioca, naime da su se neslaganja odnosila na određene materijalne okolnosti.
– istakao je da sve gorenavedeno može potvrditi javnost koja je bila prisutna na ročištu, a da je “branilac bio (potpuno nepotrebno i neopravdano) sprečen u ostvarivanju svog prava da iznese prigovore nakon izvođenja dokaza, te da, kao rezultat toga, nije mogao da u potpunosti izrazi svoje prigovore, advokat odbrane ovim putem podnosi autentične i verodostojne prigovore na dokaze pribavljene saslušanjem oštećenog i drugih svedoka,… ”
U daljem toku postupka predsednica veća je utvrdila da je podnosilac svojim pisanim prigovorima omalovažio i uvredio veće, kako u pogledu pojedinačnih izjava, tako i u njihovom ukupnom sadržaju i izrekla podnosiocu novčanu kaznu u iznosu od 80.000 dinara (RSD), utvrdivši da je, iako je ukazao na procesne nepravilnosti, dotični prekršio profesionalne standarde i etičke smernice (i) pozivajući se na to da je sudija bila pogođena „uzavrelim strastima”; (ii) opisujući njeno ponašanje kao „nečuveno”; (iii) optužujući je – bez dokaza – da je „zlonamerna”; (iv) optužujući je za „nezakonito menjanje zapisnika”; i (v) optužujući je da nije zabeležila njegove prigovore ni u njihovom izvornom obliku ni u suštini, oslanjajući se isključivo na nejasnu tvrdnju da je „javnost koja je bila prisutna [na ročištu] mogla da potvrdi takvo ponašanje”. Predsedavajuća sudija je primetila da su gotovo sve tvrdnje podnosioca već bile uključene u zvanični zapisnik sa predmetnog ročišta, što uvredljive vrednosne sudove čini nepotrebnim i neopravdanim.
Podnosilac je uložio žalbu, koju je Viši sud u Beogradu na zasedanju veća od tri sudije odbacio potvrdivši nalaz da je njegov način izražavanja prekršio profesionalne standarde, etičke smernice i Zakonik o krivičnom postupku.
Podnosilac je izjavio ustavnu žalbu, tvrdeći da je novčana kazna koja mu je izrečena povredila njegovo pravo na slobodu izražavanja i njegovo pravo da iznese efektivnu odbranu na osnovu čl. 10. i 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i odgovarajućih odredbi Ustava Republike Srbije, koji je ovaj sud odbacio.
3. Presuda ESLJP
Podnosilac je podneo predstavku ESLJP u kojoj se prituživao da je odluka Višeg suda da ga novčano kazni za nepoštovanje suda povredila njegovo pravo na slobodu izražavanja prema članu 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
ESLJP je konstatovao da predmetna pritužba nije ni očigledno neosnovana niti nedopuštena.
Dalje je naveo da je podnosilac izneo sporne primedbe u kontekstu krivičnog postupka za pokušaj ubistva, postupajući u svojstvu branioca, a primedbe su bile direktno povezane sa vođenjem pretresa i sa dužnošću podnosioca da revnosno brani interese svog klijenta. One su bile sadržane u pisanom podnesku podnosioca pod nazivom „Prigovori na izvedene dokaze”, u kojem se on prituživao da, uprkos njegovim ponovljenim zahtevima, njegovi prigovori nisu doslovno uneti u pisani zapisnik.
Zatim u presudi stoji i da iako je podnesak podnosioca bio oštro formulisan i po tonu sarkastičan, primedbe su se odnosile na navodne nepravilnosti u unošenju njegovih prigovora, a ne na lični integritet sudije. Nema dokaza da je njihova jedina svrha bila da uvrede ili podriju autoritet suda, a čak i ako je nekonvencijalnog tona, upotreba „zajedljivog tona” u kritici pravosuđa u okviru procesnih podnesaka više puta je utvrđena kao kompatibilna sa članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
ESLJP konstatuje da je podnosiocu izrečena novčana kazna u iznosu od RSD 80.000. Novčana kazna je bila na gornjoj granici važećeg raspona propisanog članom 231. Zakonika o krivičnom postupku, a iako to nije imalo posledice po pravo podnosioca da se bavi svojom profesijom ne može se prevideti da iznos kazne premašuje prijavljeni prihod podnosioca za period od dva meseca, što je još neprihvatljivije u slučaju advokata angažovanog da obezbedi efektivnu odbranu svojih klijenata.
Konačno, ESLJP nalazi da domaći sudovi nisu pružili „relevantne i dovoljne” razloge, niti su postigli pravičnu ravnotežu između potrebe za očuvanjem autoriteta pravosuđa i prava podnosioca na slobodu izražavanja. Mešanje stoga nije bilo „neophodno u demokratskom društvu” u smislu člana 10. stav 2.
4. Zaključak ESLJP
Možemo na osnovu svega reći da je zaključak ESLJP sledeći:
Izricanjem novčane kazne braniocu za nepoštovanje suda zbog primedbi iznetih u nejavnim pisanim podnescima u vezi sa navodnim nepravilnostima u unošenju njegovih prigovora u zapisnik tokom krivičnog postupka, koji su podnesci, čak i pored sarkastičnog tona, predstavljali stvarne procesne primedbe u cilju kontradiktorne rasprave i nisu se odnosile na lični integritet sudije, povređeno je pravo na slobodu izražavanja.