Izveštaj Zaštitnika građana

“Premoć političke volje i populizma nad vladavinom prava, slabe institucije naspram snažnih političkih centara moći i ličnosti funkcionera, slabost i neefikasnost pravosuđa, manipulacije medijima, atrofirana ekonomija i nereformisana administracija, najveće su prepreke i izazovi koji stoje na putu potpunijeg ostvarivanja prava građana u Republici Srbiji.”
Ova dijagnoza srpskog društva danas samo je jedna od teza iz redovnog godišnjeg izveštaja zaštitnika građana za 2013. godinu. Oni koji joj ne veruju, lako mogu da se uvere: na više od 200 stranica, uz vrlo konkretne pokazatelje i primere, prikazano je gde i kako smo živeli u prethodnoj godini.
Po svemu sudeći, ni godina u koju smo već prilično zagazili neće biti ništa drugačija kada su u pitanju ljudska prava. Baš u danu kada je zakazan intervju sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem, udarna vest je spisak sa imenima protivnika Srba i Srpstva objavljen na sajtu pokreta “Naši”: “Očigledno da neki pojedinci i organizacije smatraju da imaju prostor da tako nešto javno kažu i urade. Država mora da pokaže da apsolutno nema nikakvog mesta povratku ekstremnog nacionalizma, šovinizma, mržnje, ideja o stranim plaćenicima, domaćim izdajnicima, etiketiranju na nacionalnoj osnovi. Da pokaže da Srbija nije takvo društvo, da ne dopušta i ne toleriše takvu vrstu ugrožavanja ljudskih prava svojih građana. Ako država ne reaguje, biće ugrožena i prekršena ljudska prava svih koji su se našli na ovom spisku”, kaže za “Vreme” Saša Janković.
“VREME”: Prošle sedmice, u medijima je objavljeno da “Janković pokreće postupak protiv BIA zbog pretresa Šarićevog stana”. Na skupu na kojem ste to navodno najavili, pričali ste, međutim, o nečemu drugom.
SAŠA JANKOVIĆ: Pretpostavljam da veliki broj građana Srbije ne zna šta je tajni pretres. To je jedna od tajnih mera koju je nekada, na osnovu podzakonskih akata i pravilnika, primenjivao Resor državne bezbednosti, a potom i BIA. Pripadnici službe tajno, kada niko nije kod kuće, ulaze u stan, primenjujući posebne veštine i pomagala koja ne ostavljaju trag. Nemaju za to nalog suda, već samo naredbu svog direktora. Pretresaju stan pažljivo, pokušavajući da nađu ono što ih zanima, ali vraćaju sve na svoje mesto tako da niko ne primeti da je pretres vršen. Ako nađu to što traže, tek onda oni ili policija, odnosno tužilac, idu pred sudiju, traže nalog za pretres, sa dva svedoka ili u prisustvu vlasnika ulazi se u stan i “traži” ono što je u prethodnom tajnom pretresu već pronađeno. Ili podmetnuto.
Podmetnuto?
Niko van agencije, ni sudija a ni svedoci koji prisustvuju “zvaničnom” pretresu, ne zna da je u stanu osumnjičenog neko već bio. Suština tajnog pretresa je da u vaš stan, kuću, uđe neko iz tajne službe, a da to ne znate ni vi ali ni bilo koji drugi državni organ sem same službe. Ništa i niko ne može sprečiti da se tom prilikom nešto podmetne. Sutradan, kada stigne zvanični nalog suda, pred svedocima se – možda i vašim najboljim prijateljima – sa nekog skrovitog mesta u vašem stanu izvade diskovi sa pedofilskim sadržajem i niko i ništa ne može osporiti niti posumnjati da je to zaista vaše.
O toj tajnoj meri razgovarao sam 2007. godine, tokom jedne od prvih poseta BIA, sa njenim tadašnjim direktorom Radetom Bulatovićem. Podsetio sam tada da Ustav Republike Srbije iz 2006. sadrži član o nepovredivosti stana, prema kome se u stan bez dozvole vlasnika može ući samo uz nalog suda i u prisustvu vlasnika ili dva svedoka. U stan se, doduše, može ući i bez naloga suda i bez svedoka, ali samo ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom. Takav ulazak, međutim, nije tajni pretres – tad se razbijaju vrata i prozori, bacaju šok bombe, na prepad se upada i to se ne krije.
Izvor: Vreme.